Заменици јавног тужиоца поднели су Државном већу тужилаца (ДВТ) дисциплинску пријаву против вишег јавног тужиоца Ненада Стефановића због тога што је, како наводе, „угрозио поверење грађана у Више јавно тужилаштво“ и издавао „очигледно лажна саопштења“, сазнаје Н1.
Како се наводи у пријави коју су против Стефановића поднели заменици јавног тужиоца „изложени урушавању начела самосталности у раду“, Стефановић је својим понашањем угрозио поверење грађана у ВЈТ тиме што је „произвољно применио своја овлашћења“, доносио одлуке противне Правилнику о управи у ВЈТ, а потом издавао „очигледно лажна саопштења“.
У пријави се открива да је Стефановић 22. фебруара свом првом заменику у Одељењу за борбу против корупције Бранкици Марић наложио да на истеку радног времена обавести заменицу јавног тужиоца Бојану Савовић да је пребачена у првостепено одељење и да више неће поступати у предметима које је водила до тада. Ово се, подсећају тужиоци, догађа на дан када је Савовић одредила притвор ухапшенима због малверзација у ЕПС-у.
Додаје се да је Стефановић наложио Марић да она сутрадан саслуша ухапшене, иако је предмет и даље био код Бојане Савовић пошто није била спроведена процедура измене Програма и плана ВЈТ.
Тужиоци у пријави оптужују Стефановића да је наредних дана издао два лажна саопштења о овим догађајима.
Од дисциплинског тужиоца се тражи да испита све случајеве Стефановићевог поступања и истиче да су о његовим „брљотинама“ у више наврата обавештавани државни органи и ДВТ. Списак Стефановићевих „брљотина“ је према речима заменика тужилаца подугачак, а ту се наводи његово „бахато и непримерено понашање“ према колегама, то да на колегијумима не дозвољава никоме да говори и виче, премешта запослене по канцеларијама и одељењима „без икакве логике“, напад на члана ДВТ, заташкавање случаја крађе коју је починила његова блиска сарадница и шиканирање заменице која је крађу пријавила.
Пријаву против стефановића и њено образложење преносимо у целости:
ДИСЦИПЛИНСКА ПРИЈАВА
Против
Вишег јавног тужиоца у Београду Ненада Стефановића
Што је од 22. до 24. фебруара својим поступањем угрозио поверење грађана у Више јавно тужилаштво у Београду тако што је произвољно применио своја овлашћења супротно њиховој сврси, те приликом њихове примене донете одлуке реализовао у супротности са Правилником о управи у Јавном тужилаштву, а затим је у намери да оправда своје самовољно поступање издавао очигледно лажна саопштења,што је све за последицу имало тешко нарушавање угледа Вишег јавног тужилаштва у Београду као и углед целе јавнотужилачке организације као и тешко нарушавање поверења јавности у Више јавно тужилаштво у Београду као и у јавно тужилаштво у целини,а све на следећи начин:
-дана 22. фебруара свом првом заменику за Одељење за борбу против корупције Бранкици Марић наложио да на истеку радног времена заменику тужиоца Бојани Савовић саопшти да је пребачена у првостепено одељење и да неће више поступати у својим предметима чији је обрађивач била као заменик у антикоруптивном одељењу, па тако ни у предмету у коме је тог дана одредила задржавање већем броју лица због малверзација у ЕПС и наложио Бранкици Марић да она сутрадан обави саслушање окривљених, иако је предмет још увек био предмет Бојане Савовић обзиром да није спроведена процедура измене Програма и плана рада ВЈТ
-дана 23. фебруара, након што је Бранкица Марић поступила по налогу тужиоца Стефановића и супротно Правилнику о управи саслушала задржане окривљене у предмету обрађивача Бојане Савовић,иако је Савовић тог дана уредно боравила на свом радном месту,одржао колегијум на ком је објавио своју одлуку о измени годишњег програма и плана да се Бојана Савовић и Јасмина Пауновић преместе у првостепено одељење, иако је према Правилнику о управи био у обавези да нацрт измена изнесе на разматрање колегијуму и саслуша евентуалне примедбе на измене, па тек онда донесе коначну одлуку, а такође супротно Правилнику није изнео разлоге за овакве измене наведене Правилником, а то су знатније повећање броја предмета, дужа одсутност заменика јавног тужиоца или други оправдани разлози, па када се у медијима сазнало за овакво његово самовољно поступање, око 16 часова је издао лажно саопштење у коме се између осталог супротно Стефановићевом излагању на колегијуму наводи да је Бојана Савовић пребачена у друго одељење по својој сопственој раније израженој жељи, да је реализација хапшења у предмету ЕПС извршена по његовом налогу и налогу Бранкице Марић, а ради наводног убрзања поступка јер је Савовић наводно одуговлачила предистражни поступак
-дана 24. фебруара издао ново лажно саопштење у коме наводи да су он и Бранкица Марић издали налог за хапшење осумњичених у предмету Бојане Савовић
због чега је тешко нарушио углед тужилаштва и довео до бурне реакције великог дела стручне јавности, и то Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, Друштва судија Србије, Форума судија Србије, преко педесет заменика тужилаца из различитих београдских тужилаштава, бројних адвоката, професора права, као и невладиних организација, те је тешко нарушио поверење јавности у јавно тужилаштво, што је довело до јавних протеста дана 2.3.2023. године испред Владе РС и испред РЈТ када је више стотина грађана на неколико сати блокирало улице, са захтевом да се смени Виши јавни тужилац у Београду Ненад Стефановић, па чак и Републички јавни тужилац Загорка Доловац, и најавило да ће протесте радикализовати и проширити по целој Србији.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Од када је ступио на функцију Вишег јавног тужиоца у Београду Ненад Стефановић не престаје да прави инциденте и урушава углед јавног тужилаштва. Ова пријава се доставља ДВТ како би се здружено ангажовало да због озбиљности случаја и могућих последица својом колективном снагом и ауторитетом утиче на дисциплинског тужиоца да испита све случајеве Стефановићевог поступања (међу њима и овај као врхунац непрофесионалног поступања са сада већ озбиљним последицама) са одговарајућом хитношћу, те да ДВТ на недељном нивоу затражи извештаје о напретку у поступку.О Стефановићевим брљотинама су што анонимно, што лично, перманентно обавештавани државни органи, па и ДВТ више пута до сада, отуд је неопходно сабрати све те случајеве на једно место.
Што се тиче пријављеног случаја исти је могуће брзо и лако проверити, јер су све околности везане за овај случај јавно већ изнете од стране самих актера и то у емисији Нова С ,,Утисак Недеље“ и ТВ Инсајдер у емисији ,,Инсајдер“ (у којој је Бранкица Марић по овлашћењу тужиоца практично потврдила наводе ове пријаве у покушају да да објашњења која су потпуно несувисла за сваког ко има икакве везе са тужилаштвом), као и у саопштењима самог ВЈТ.
Подсетићемо само на бројне случајеве којима Стефановић константно урушава углед тужилаштва, како у самом тужилаштву тако и ван њега. Од доласка на чело тужилаштва се понаша бахато и непримерено према колегама, на колегијумима не дозвољава никоме да говори и виче на колеге, непрестано врши премештај по канцеларијама, а такође и по одељењима без икакве логике и на све наведене начине отежава рад и функционисање заменика тужиоца. Записнике на колегијумима углавном не води,а када их води исти су недоступни заменицима. Издавао је незаконите наредбе припадницима МУП, БИА и војске о обавезном ношењу легитимација у просторијама ВЈТ. Подносио је дисциплинску пријаву против адвоката ненадлежном органу адвокатске коморе. Супротно Правилнику је налагао основним тужилаштвима на који начин да врше провере долазака на посао, те је притом скратио обавезно радно време за сат времена, а накнадно када је поднета пријава због тога покушавао то да оправда као да је наводно несхваћен.
Напао је члана ДВТ и захтевао од судске страже да га избаце из зграде Палате правде. Преко свог удружења чији је председник издао увредљиво саопштење за јавност у ком је вређао колеге и претио осветом. Издао незаконито обавезно упутство да се укину одељења за недозвољену градњу у основним тужилаштвима, а које је касније повлачио. Издао преко посредника незаконити усмени налог тужиоцима антикоруптивног одељења да не могу без сагласности руководиоца да наложе полицији да ли ће се писати извештај или кривична пријава, након чега је на колегијуму викао и ударао руком о сто, јер је информација о његовом поступању доспела у јавност. Покушао је да заташка случај крађе коју је починила њему блиска сарадница према дугогодишњој заменици, а затим шиканирао заменицу пошто је случај пријавила, вриштао на њу и претио јој дисциплинским поступком, након чега је два пута без образложења пребацивао из једног у друго одељење.
Такође према осумњиченој сарадници није покренуо чак ни дисциплински поступак, иако му је било познато да је случај крађе неспоран и забележен видео снимком. Викао на заменицу јавног тужиоца Бојану Савовић када ју је позвао на разговор након што је упутио на рад у првостепено одељење. Овиме се листа нестручног, неетичког, непристојног и незаконитог поступања тужиоца Стефановића не завршава, већ се шаље јасна порука да ће чак и лопови бити заштићени уколико су послушници Ненада Стефановића, док ће свако ко и помисли да ради свој посао савесно бити мобингован, премештан на друго радно место и медијски оптуживан за неажурност и нестручност.
Што се тиче актуелног случаја није на одмет изнети ширу ретроспективу и указати на бројне нелогичности у поступању Ненада Стефановића и његових послушника. Бојана Савовић је добила у рад предмет потенцијалних злоупотреба у ЕПС. Од полиције је тражила да се прикупе потребна обавештења, те је током рада на предмету обавила већи број консултација са полицијом у циљу усмеравања поступка. Током поступка у рад полиције се умешала и Бранкица Марић, а да о томе није обавестила обрађивача предмета, те је такође дала неке консултације о којима није известила и самог обрађивача, већ је Бојана Савовић ово случајно сазнала од полицијских службеника. Када је прикупљено довољно материјала за подношење кривичне пријаве Савовић је наложила да се ухапси седам осумњичених, те да се поднесе кривична пријава због злоупотребе службеног положаја из става три, па је на основу њеног налога одређено задржавање седморици осумњичених. У међувремену је поставила браниоце по службеној дужности и наставила са другим процесним припремама за саслушање. На дан хапшења, а по истеку радног времена добија обавештење од Бранкице Марић да је пребачена у првостепено одељење.
Ово у јавнотужилачкој организацији није још нико доживео, да га преместе у друго одељење, а након што је задржао седам осумњичених.
Сви чланови ДВТ из реда тужилаца веома добро знају колико је овај потез нелогичан и колико га је немогуће оправдати. Иако до пребацивања није дошло, с обзиром да није спроведена одговарајућа процедура односно промена годишњег распореда није изнета на разматрање на колегијуму након чега би тужилац могао да изврши промену годишњег распореда потписивањем истог и достављањем свим заменицима и надређеном тужилаштву, Бранкица Марић је по налогу тужиоца извршила саслушања у предмету Бојане Савовић.
Тек након саслушања одржан је и колегијум на ком је промена распореда само саопштена, али не и разматрана, те је приликом образлагања тужилац навео да су колегинице Савовић и Пауновић искусне и да ће својим искуством помоћи колегама у првом степену. Међутим ово свакако није био разлог њиховог пребацивања. Прво зато што је годишњи програм и план рада донет два месеца пре овог догађаја и за два месеца се ништа битно у тужилаштву није променило што би оправдало промену. Поред тога претходно је неколико заменика већ пребачено из антикоруптивног у првостепено одељење, опет без икаквог разлога, тако да је првостепено одељење већ било непотребно појачано. Уједно, Стефановић је пре овога у првостепено одељење пребацио и колегиницу Мауковић из малолетничког одељења, искључиво у виду одмазде, јер је пријавила крађу на радном месту, а он није предузео ништа, напротив запретио јој је да ће је по казни пребацити у првостепено одељење, што је потом и учинио, исто тако без икаквог разлога који се по Правилнику о управи захтева. Да се руководио личним интересима и пеналним мотивима говори и чињеница да је након доношења годишњег плана рада извршио још једну неоправдану измену пребацивањем колегинице Мауковић назад у малолетничко одељење, иако је на њено упражњено место већ довео колегиницу Ћурчић.
Колегиницу Ћурчић је опет без разлога пребацио у малолетничко одељење из чувеног Одељења за ”контролу густине магле” ( колоквијално названо у јавнотужилачким круговима обзиром да је сам измислио ово одељење и у исто ставио свог кума Лазара Лазовића и првог заменика Миодрага Марковића како би могли да имају покриће за неосновано утицање на рад заменика у нижим тужилаштвима на начин који такође није предвиђен ни правилником ни законом). С обзиром да се оволики број пребачаја десио у релативно кратком временском периоду очигледно је да исти нису били производ потребе посла, знатнијег повећања броја предмета, дуже одсутности неког заменика јавног тужиоца или других оправданих разлога, већ искључиво у циљу спровођења самовоље самог Стефановића, за личне потребе кажњавања непослушних, као и ”чишћење” коруптивног одељења од људи који су најобученији и са највише година радног искуства.
Након што је информацију о премештају Бојане Савовић дошла до јавности и изазвала прве негативне реакције, Стефановић је у својој неукости и бахатости пожурио да оправда овај свој чин за који није имао оправдање, па је издао лажно саопштење. У саопштењу је најпре навео како је то редовна измена годишњег распореда, иако иста никако не може бити редовна, јер је предвиђена само за изузетне околности.Затим је изнео и две врхунске лажи, а то је да је колегиница Савовић раније сама изразила жељу да буде пребачена, а затим и да је он са Марићком наложио реализацију предмета јер је Савовић одуговлачила предистражни поступак.
Да се позабавимо најпре логиком. Уколико је Савовићка заиста изразила такву жељу могао је изаћи у сусрет тада кад је жељу изразила,а не одмах након хапшења. Такође, могао јој је изаћи у сусрет након обављеног саслушања, јер би он као руководилац морао да цени шта је најбоље за посао, а не да испуњава жеље, како то жели да представи. Изгледа да је исту такву жељу изразила и Јасмина Пауновић само то још није знала.
Невезано за логику, сама Бојана Савовић је изјавила да такву жељу никада није изнела, те додатно појаснила да су сви који су желели премештај подносили писмене молбе, а што такође није никада урадила.
Друго, уколико је Савовић одуговлачила предистражни поступак могао је да јој изда обавезно упутство за поступање у предмету. Исто тако, могао је да јој одузме предмет и да га да у рад неком другом обрађивачу, рецимо Бранкици Марић. Но, искусни тужилац Стефановић ништа од тога није урадио, већ је наложио Бранкици Марић да обави саслушања, након чега је саопштио годишњу измену плана рада, а затим у циљу унапређења рада ВЈТ у предмету ЕПС довео неискусну заменицу из Основног тужилаштва у Нишу Јелену Коцић, да поступа у материји у којој никада није поступала, и то у предмету који никада није видела и за који јој свакако треба времена да се упозна, приде је он у међувремену постао притворски предмет и поступање у истом је хитно.
Опет оставимо логику по страни, сама Бојана Савовић је демантовала да је на било који начин одуговлачила поступање у предмету, те је објаснила да је више пута слала ургенције полицији, да је извршила више консултација и напослетку наредила и задржавање уз подношење кривичне пријаве.
Познат као стари и вешт манипулатор, не би нас изненадило да Виши јавни тужилац у Београду Ненад Стефановић још поднесе и пријаву против Бојане Савовић, јер је изношењем истине угрозила поверење грађана у ВЈТ, будући да су истом веровали све док нису сазнали шта се тамо дешава. На сличан начин се обратио и Поверенику за самосталност због наводног недозвољеног утицаја на његов рад, иако се од њега пре свега тражило да јавности објасни шта је радио и због чега.
Није без значаја ни његово инсистирање да се ради о редовној годишњој измени, па оно што је Правилником предвиђено као изузетак он покушава да представи јавности као нормалну ствар, јер се код њега то редовно дешава. Да би подржао овакву накарадну тезу подмеће свог кума,руководиоца првостепеног одељења,члана ”Комисије за хватање магле”, заменика председника Удружења судија и тужилаца Лазара Лазовића да на телевизији Пинк обмањује јавност како је то редовна измена, да се то у тужилаштву стално дешава, да људи стално мењају реферате као гаће и да то не утиче на посао. Само што још не рече да неко са улице може да дође и ради предмете.
Након овога издаје ново саопштење у ком тврди да су он и Бранкица Марић издали налог за хапшење и како би све ово оправдао даје овлашћење Бранкици Марић (иза које се кукавички сакрио, уместо да сам као старешина тог органа јавно иступи!) да учествује у интервјуу за емисију Инсајдер и оправда њихово заједничко поступање. Бранкица Марић је била један од активних учесника мобинговања колегинице Мауковић, тако што ју је саслушавала и вербално нападала у својој канцеларији, иако су њих две у различитим одељењима, па је то ваљда била најбоља препорука да изврши још један нечасни задатак. У емисији ”Инсајдер” Марић је заправо потврдила да Стефановић није извршио премештај нити због жеље Савовићке нити због њеног одуговлачења. Бранкица Марић је изјавила да јој је Савовићка раније изразила жељу за премештајем, па суочена од стране новинарке са Бојанином изјавом да није изразила жељу нити тражила премештај, Марићева избегава да да одговор и прави класичну замену теза тврдњом да Савовић не зна шта прича, да ли је жеља или захтев, да то није исто и да њу треба питати да разјасни.
О веродостојности њене изјаве говори и чињеница да је више пута покушала да избегне одговор на питање да ли је тужилац Ненад Стефановић на једном од претходних колегијума лупио руком о сто, да би на крају лажно представила догађај, релативизујући поступак Стефановића, као спуштање руке на сто и ударање сата.
Ништа мање инвентивна није била ни приликом тврдње да је Бојана одуговлачила предистражни поступак. Тако је објаснила да је поступак одуговлачила на тај начин што је годину дана раније предмет дала на пресигнацију, па јој је предмет накнадно враћен и ту се изгубило време. Марић сво време представља да је Савовић сама дала предмет као да то зависи искључиво од ње, и тако поново покушава да завара и дезинформише јавност, а не спомиње да је до пресигнације дошло услед доласка новог заменика и преоптерећености заменика у антикоруптивном одељењу, да постоје правила који предмети уопште могу да се издвоје за пресигнацију. Такође је пропустила да каже да у оваквим случајевима тужилац или руководилац имају овлашћење да поједине предмете врате обрађивачу и захтевају да дају неки други предмет за пресигнацију.
С обзиром на наведено, нуколико се то може сматрати одуговлачењем предистраге за исто су криви искључиво Бранкица Марић и Ненад Стефановић. Ово такође показује и да су управо заменици у антикоруптивном одељењу били преоптерећени, зашто су и довођени нови заменици и рађене пресигнације, те да је бесмислено пребацивати их у друга одељења.
Марићева такође наводи да је тужилац одлуку о измени годишњег распореда донео пре Сретења, дакле пре 15 фебруара, али је исту саопштио када су се сви вратили са одмора, јер нису имали кворум за колегијум и да је тек на колегијуму она ступила на правну снагу. Ово је нетачно, најпре што је колегијум одржан 23. фебруара,у четвртак пред крај радног времена, иако су се са одмора сви вратили још у понедељак. Друго, нетачно је да је ступила на правну снагу на колегијуму већ је ступила на снагу тек кад је тужилац измену урадио у писменој форми и потписао.Чак и када би се Марићкине тврдње узеле као тачне, она је сама обавила саслушање, иако Савовићка није имала никаква друга посла, а да колегијум још није ни одржан, дакле свесна да евентуална измена није ступила на снагу.
Није умела ни да објасни како су то и Савовићка и она и тужилац дали налог за хапшење, јер је исто необјашњиво, осим ако свако није звао и рекао ухапсите осумњичене, а сигурно није, с обзиром на праксу у јавно тужилачкој организацији у којој се досада то никада није тако радило. Али зато је имала небулозно објашњење да захтев за потребним обавештењима не значи ништа, већ искључиво резултати проистекли из провера нешто значе, покушавајући да убеди јавност да је она ипак најбоље знала предмет.Сви добро знају да и ток поступка и резултати полиције зависе између осталог и од квалитетног захтева за прикупљање потребних обавештења, како би се полиција благовремено и квалитетно усмерила шта да тражи и прикупи, при чему је ово нарочито значајно у компликованим и обимним предметима. Због свега наведеног Бранкица Марић би морала бити предмет посебног дисциплинског поступка.
Пошто је и сам Стефановић схватио да његова образложења немају никаквог смисла, те да сви виде да је ”цар го”, окренуо је причу и како више не би објашњавао необјашњиво све је прогласио нападом на успешну борбу против корупције и политичким атаком на њега.
Због свега наведеног што вређа здрав разум просечног човека, а камоли правника, дошло је до оштре реакције стручне и опште јавности. Јавно су иступили многи правници, професори,адвокати,судије,тужиоци. Огласила су се бројна струковна удуружења,невладине организације, а тешко нарушен углед тужилаштва и неповерење јавности кулминирали су дана 2.3.2023. године протестом више стотина људи, где се из телевизијских извештаја видело да је осим неких страначких представника и разних јавних личости, био присутан велики број обичних грађана незадовољних поступањем ВЈТ.
Дакле како је до сада више пута потврђено да Ненад Стефановић јавно и тајно лаже, мобингује колеге, јавно их омаловажава кроз неистинита саопштења, подстиче своје руководиоце да лажу и да мобингују запослене, понаша се насилнички тако што не дозвољава колегама да говоре, виче, вришти, удара шаком о сто, доноси незаконите наредбе и налоге мимо својих овлашћења, даје политичке изјаве уместо да руководи јавним тужилаштвом, представља своју самовољу као самосталност и захтева да се његова арбитраност у одлучивању, заштити од наводно непримерених утицаја, угрожава рад тужилаштва сталним неоснованим пребацивањем запослених у друга одељења углавном са пеналним мотивима, бори се против корупције, тако што ”чисти” одељење за борбу против корупције од најискуснијег кадра без икаквих образложења, даје предмет у задржавању лицу које га не обрађује да обави саслушање седам окривљених, иако је обрађивач на располагању и спреман за саслушање, даје притворски предмет у рад најнеискуснијем заменику који о предмету не зна ништа, отуд на тај начин Виши јавни тужилац у Београду Ненад Стефановић континуирано тешко урушава углед тужилаштва и тешко угрожава поверење грађана у рад тужилаштва до те мере да је по први пут у историји дошло до уличних демонстрација против самог тужиоца.
Зато апелујемо на Државно веће тужилаца да хитно спроведе дисциплински поступак и да кроз поступак утврди Стефановићеву одговорност и изрекне одговарајуће мере, при чему би најцелисходније било његово разрешење као носиоца јавно тужилачке функције, јер би се само на тај начин повратило дубоко урушено поверење јавности у јавно тужилаштво и институције система.
