У Србији више од 450.000 људи гладује сваког дана, а и даље није укинут порез на донирање хране, па ни на ону која је пред истеком рока трајања, и то је један од ограничавајућих фактора за већа доброчинства, изјавио је извршни директор Српског филантропског форума и председник Управног одбора Фонда Б92 Веран Матић.
„Ми смо једна од ретких земаља у Европи у којој није укинут ПДВ на донирање хране и због тога се неке од компанија много лакше одлуче да ту храну униште, а не да је донирају месец дана пре, јер је јефтиније. У случају да је уништавају, не морају да плате тих 20 одсто ПДВ. Сигурно је и да би укидање ПДВ на донације уопште повећало број донатора и количине донација, а и створило би културу пожељности донирања“, казао је Матић за агенцију Бета.
Матић је истакао да држава може да подстакне доброчинство пореском политиком, наводећи да је Србија, уз Албанију, једина у Европи која нема пореске или неке друге олакшице за индивидуалне донаторе који донирају скромне суме новца, али ни за оне који су имућни и који би могли да издвоје веће суме.
„Имали смо ситуацију са једним имућним и успешним човеком из наше земље, који не жели да плаћа ПДВ. Донирао је велике суме новца, али из офшор зона, са неких својих рачуна, како би добио евентуално неко ослобађање или олакшицу, да не буде као додатно издвајање“, казао је Матић.
Он је додао да је Српски филантропски форум предложио Влади Србије и Министарству финансија да се формира Компензациони фонд и могућност повраћаја ПДВ-а када се заврши одређени донаторски пројекат, али да још нема конкретног одговора у вези са тим.
„Они су нам тражили да нађемо добре примере европске праксе и ми смо ту праксу пронашли у Данској и Ирској где је управо формирање компензацијског фонда помогло да се за веома високе проценте дуплира или триплира помоћ и донирање већ идуће године“, објаснио је Матић.
Подсетио је да је Фонд Б92 својевремено изградио шест сигурних кућа за жртве породичног насиља, а да су за висину ПДВ, који је тада плаћен, могле да се изграде још две сигурне куће.
Матић је навео да су у Србији донације доминантно у новцу, али и у храни.
Додао је да је тренд да компаније уместо финансијске трансакције граде партнерства са непрофитним организацијама и пружају им менторску и пословну подршку.
Према његовим речима, на здравство је ишло 34,4 одсто добротворних акција, као и 65 одсто донираних износа, а грађани су подржали више од трећине добротворних акција и донирали више од две трећине укупно поклоњеног новца.
Матић је подсетио да је 2022. године донирано 33 милиона евра у Србији, према проценама фондације „Каталист Балканс“, и то су грађани донирали 18 милиона евра, а остатак новца, око 16 – 17 милиона евра, донирале су компаније и корпорације.
„У односу на 2021. забалежен је пад од 20 одсто 2022. године и то је углавном пад забележен код компанија, а раст индидуалних и малих донатора“, додао је он.
Говорећи о најугроженијим гупама становништва у Србији, којима су донације најпотребније, Матић је истакао да су то старији грађани, према којима је јако мало донација усмерено.
„Велики је проценат старих у нашем друштву који немају никаква примања, никакве пензије или су пензије испод сваког нивоа достојанства и то је нешто што је веома тешко ставити у фокус донатора“, објаснио је Матић.
Такође, међу угроженима су и особе са инвалидитетом.
Матић је подсетио да је Српски филантропски форум 2020. покренуо иницијативу да се формира Национални центар за превођење за особе са инвалидитетом и глуве особе.
„Успели смо да прикупимо средства иако је то посао државе. Држава мора да се бави таквим стварима, али успели смо и то сада функционише“, истакао је он.
Навео је да Србији недостају социјалне карте, по којима би се свака помоћ – друштвена, државна и она која долази од Европске комисије и међународних организација (Црвени крст, Уницеф, УНДП…), делила на „поштенији начин“ и „да сви добијају једнако, а не да има оних који су невидљиви“.
„Посебно угрожена групација су Роми који су запостављени на свим могућим нивоима. Стално се хвалимо да нисмо расисти, а заправо цела групација је потпуно друштвено невидљива. Њихова људска права су згажена, дискриминација је јако изражена, образовање је далеко од њих“, казао је он.
Према његовим речима, Српски филантропски форум, тренутно окупља 37 чланица, компанија и фондација, а очекује се прикључење још две мултинационалне компаније, али сарадња постоји са много више компанија и мањих фирми које сарађују на пројектима које Форум покреће.
Додао је да је Српски филантропски форум увек реаговао у кризама и прикупљао донације и за људе који нису из Србије.
„Прикупљали смо и испоручили помоћ за угрожене у Србији и региону током поплава, пандемије и земљотреса у Хрватској, рата у Украјини“, казао је Матић.
Подсетио је и да је Српски филантропски форум, после разорног земљотреса у Турској и Сирији, покренуо акцију прикупљања средстава за помоћ пострадалом становништву путем платформе донације.рс и прикупили су више од шест милиона динара.
Veran Matić, Utisak nedelje Foto:Ivan Dinić/Nova
