Православна црква и верници данас обележавају Усековање главе Светог Јована Крститеља, пророка и Претече. У његову част у току године се слави шест празника, а данашњи дан има посебан значај и у народу се слави као крсна слава.
Усековање главе Светог Јована – порекло
Свети Јован у народу је познат и као јесењи Свети Јован, али и под именом Јован Главосек или Јован Секован, пише ртс.рс.
Празник се везује за трагичан догађај из времена када је Галилејом владао Ирод, који је противно законима и божанским правилима наредио да се светитељу одсече глава, јер га је овај јавно укоравао због његовог живота и поступака. На захтев Иродијаде, жене са којом је био у браку, Јованова глава је донета на тањиру и приказана пред свима,
Овај дан изабран је као спомен на тај догађај јер је 29. августа по старом календару освештана црква на његовом гробу у Севастији, а подигли су је цар Константин и царица Јелена.
Верује се да на данашњи празник пост треба да буде нарочито строг. Код многих верника заступљено је тзв. сухоједење, што значи да се узимају само посне и нескуване намирнице. Ако Усековање падне у суботу или недељу, дозвољени су вино и уље. Верници се на овај дан уздржавају од јела која се износе у тањиру, као и од сваке хране црвене боје, у знак сећања на невино проливену крв.
У народном веровању овај датум се сматра неповољним за било какве тешке послове, док се, с друге стране, верује да је посебно добар за брање лековитог биља. Ипак, сетва и сличне пољске радње се тог дана избегавају.
Празник се у многим крајевима обележава и као крсна слава, а традиција су и народни вашари који окупљају велики број људи. Посебан значај данашњем датуму даје и то што је на овај дан 1914. године рођен патријарх Павле, који се у народу памти као један од највољенијих духовних пастира.
Foto: Shutterstock/ Sebastian_Photography
