Pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, proroka i Preteče. U njegovu čast u toku godine se slavi šest praznika, a današnji dan ima poseban značaj i u narodu se slavi kao krsna slava.
Usekovanje glave Svetog Jovana – poreklo
Sveti Jovan u narodu je poznat i kao jesenji Sveti Jovan, ali i pod imenom Jovan Glavosek ili Jovan Sekovan, piše rts.rs.
Praznik se vezuje za tragičan događaj iz vremena kada je Galilejom vladao Irod, koji je protivno zakonima i božanskim pravilima naredio da se svetitelju odseče glava, jer ga je ovaj javno ukoravao zbog njegovog života i postupaka. Na zahtev Irodijade, žene sa kojom je bio u braku, Jovanova glava je doneta na tanjiru i prikazana pred svima,
Ovaj dan izabran je kao spomen na taj događaj jer je 29. avgusta po starom kalendaru osveštana crkva na njegovom grobu u Sevastiji, a podigli su je car Konstantin i carica Jelena.
Veruje se da na današnji praznik post treba da bude naročito strog. Kod mnogih vernika zastupljeno je tzv. suhojedenje, što znači da se uzimaju samo posne i neskuvane namirnice. Ako Usekovanje padne u subotu ili nedelju, dozvoljeni su vino i ulje. Vernici se na ovaj dan uzdržavaju od jela koja se iznose u tanjiru, kao i od svake hrane crvene boje, u znak sećanja na nevino prolivenu krv.
U narodnom verovanju ovaj datum se smatra nepovoljnim za bilo kakve teške poslove, dok se, s druge strane, veruje da je posebno dobar za branje lekovitog bilja. Ipak, setva i slične poljske radnje se tog dana izbegavaju.
Praznik se u mnogim krajevima obeležava i kao krsna slava, a tradicija su i narodni vašari koji okupljaju veliki broj ljudi. Poseban značaj današnjem datumu daje i to što je na ovaj dan 1914. godine rođen patrijarh Pavle, koji se u narodu pamti kao jedan od najvoljenijih duhovnih pastira.
Foto: Shutterstock/ Sebastian_Photography
