Вођени трендом, незадовољни својим изгледом, поједини тинејџери тек што напуне 15 година пожеле нешто да мењају код себе, било да је у питању повећање усана, операција ушију, носа, па чак размишљају и о повећање груди. Ипак, стручњаци саветују да уколико се не ради о здравственом проблему, треба сачекати 18 година да се заврши процес раста и развоја.
Трендови се мењају, па је тако и притисак већи на тинејџере сада, него рецимо, пре двадестек година када није било филтера и инстаграма, где сви могу бити савршени у виртуалном свету, али проблем настаје када се млада особа суочи са реалношћу и не личи на свог модела са којим се идентиикује, због чега се може јавити жеља за променом.
Тиме вођени, они тинејџери незадовољни изгледом разимшљају о променама и корекцијама, упркос томе што је према речима стручњака и даље рано, осим ако се не ради о нечему што представља озбиљан проблем, здрасвтвени или психички.
– О операцији ушију нисам размишљала све до момента док мој тадашњи дечко није прокоментарисао да сам „симпатична са тим ушима“. Сећам се, то је био летњи распуст после завшеног осмог разреда, пред полазак у средњу школу. Наравно, дао ми је тему за размишљање шта није у реду са мојим ушима и зар су заиста толико „изражене“? И како то иде, убрзо смо се и разишли. Наравно тај раскид није имао везе са мојим ушима, али у том моменту на листи могућих разлога зашто смо се посвађали ставила сам и уши – почиње причу за „Блиц“ Александра М. (19) из Београда.
Тада је почела да размишља о операцији ушију, док су родитељи сматрали да она нема драстичан проблем са ушима, али су после извесног времена и њеног инсистирања подржали одлуку да се подвргне операцији. Али, пре операције урадила је нешто због чега се убрзо покајала.
– Узела сам суперлепак и залепила уши. Када сам се погледала у огледалу изгледало је сасвим другачије, у том тренутку чинило ми се да би то решило све моје „проблеме“. Некако сам успела да одлепим, али сам скидајучи лепак с коже направила рану. Мајка је то приметила иако сам вешто скривала косом, па ме је хитно одвела лекару и тада сам добила терапију и све је касније било у реду. Мама и тата су сматрали да мени није потребна операција ушију, или барем сачекамо још мало, али мени је то представљало проблем и нико ме није могао убедити да грешим – прича Александра.
Након што су пронашли клинику, лекара, и обавили низ прегледа и консултација, после извесног времена урађена је и операција.
– Опоравак је био болан, резултати су били у реду али… када је све то прошло и ја се навикла на своје нове уши схватила сам да је у питању промена која није била неопходна нити је ишта променила у мом животу – прича наша саговорница која апелује на све да су млади у тим годинама спремни на све.
– Сестра моје другарице већ са 16 размишља о „холивудском осмеху“, хијалурону, већим уснама, наравно о грудима за пунолетство… Ми као старије се смејемо свему томе јер је још увек млада, а уз то јој родитељи не одобравају, али и ми смо слично размишљале. Ето ја сам чак и уши оперисала, али сам их прво леком залепила да видим како ће изгледати и мој савет је не покушавајте да их лепите, боље празговарајте са родитељима, видите заједно колики је то проблем, и послушајте савет лекара јер ће вам он најбоље рећи када је право време за то – присећа се Александра.
Једно је тренд, друго је потреба
Стручњаци за естетику истичу да треба раздвојити тренд и хир, од здрасвтвеног проблема. Примера ради, девијација носа некада није само естетски проблем него и здравствени и тада је потребно обавити захват, па родитељи сами воде децу естетском хирургу.
– Млади су данас под притском јер су на сликама сви савшрени и то је једносавно тренд коме сви прибегавају, ипак малолетним особама, лично ја, никада не бих радила никакву интервенцију. Пре свега, раст и развој трају до 18.године, код девојчица се то некада заиста заврши и нешто раније, али код дечака и генерално ако говоримо, може трајати и коју годину дуже. Зато сматрам да треба сачекати до пунолетства јер тада долази и физичка али и психичка зелост јер не размишљају деца и не виде ствари исто са 15 и са 18 година – каже за „Блиц“ др Љиљана Велков.
Како додаје наша саговорница, има примера када родитељи у интересу детета одлуче да се одради неки естетски захват, што се углавном односи на нос или на уши.
– Ако је у питању здравствени проблем онда се то решава и код малолетника. Такође, ако се ради о неком израженом деформитету који може оставити психичке последице у смислу да се дете повуче, да се развија комплекс, онда је то оправдано и најчешће родитељи када примете да то ремети детету квалитет живота, они сами траже лекара и интервеницју. Али, ако се ради о нечему што може чекати до 18. године, увек је савет, ако није нужно не треба журити. Такође, многи касније промене мишљење, па одложе корекцију за неке зрелије године, како и треба- каже др Велков.
Млади прескачу развојну фазу
Свако доба има своје идоле, а када се појаве, следи упоређивање и учење по моделу, зато би родитељи требало да буду отворени према деци и усмеравати их ка томе да воле себе, своје тело и да раде на самопуздању. Наравно, ако су у питању неке озбиљније девијације које ометају раст и развој, обавезно треба деци омогућити корекцију.
Психолог Маја Светозаревић каже за „Блиц“ да нажалост деца прескачу развојну фазу и да се окрећу ка погрешним моделима, зато је улога родитеља веома важна.
– То што закон каже да су зрели са 18, не значи да су зрели, то је само форма. Наравно да неко са 15 година није спреман да јасно дефинише шта жели. Тако да један део тинејџера прескаче развојну фазу, не уживају у својим годинама, него као да журе и прексачу период одрастања – каже Светозаревић.
Како додаје, поједини тинејџери копирају једни друге, копирају моделе које виђају на телевизији, интернету, инстаграму и немају изграђен свој стил.
– Журке које су некада биле за 18. рођендан као свадбе, сада се пистале још веће, мегаломанске, окупљају се млађи малолетници и сви изгледају исто. Девојчице су исте, идентичне, ако један носи једну марку морају и остали, све је буквално прекопирано – каже психолог и додаје да децу треба преусмеравати на праве вредности.
-Ако изузмемо озбиљније девијације које заиста утичу на психу, све остало је погрешно. Младе треба учити да воле своје тело, да воле себе, да раде на себи, да граде свој стил, а не да копирају једни други јер губе идентитет. Жао ми је што је то тако, али многи имају погрешне моделе на које се угледају и то није добро. Дакле, многи ни са 18. година нису зрели, а камоли са 15 да знају шта желе са својим телом – каже Светозаревић.
Шта каже закон?
Према важећем закону, сваки тинејџер са навршених 15 година, ако је способан за расуђивање може у Србији самостално да донесе било коју одлуку која се тиче његовог здравља.
– Дете са навршених 15 година, способно за расуђивање, може самостално да одлучи о естетској операцији, као и о било којој другој хируршкој интервенцији коју лекар предложи – изјавила је за „Новости“ др Ивана Родић, специјалиста медицинског права, начелник Одељења здравствене инспекције Министарства здравља и члан радне групе за израду закона о правима пацијената.
Да би пристанак детета био „чист“ пред словом закона, највећи терет пада на лекара, јер закон се ослања на њихов морал, добру вољу, а потом и стручност.
– Законом о здравственој заштити је прописано да су здравствени радници дужни да у свим активностима у здравственој заштити које се тичу детета, на првом месту имају дететов најбољи интерес – изјавила је Родић..
Право да самостално одлучују о свом здрављу петнаестогодишњаци у Србији добили су Законом о здравственој заштити пре више од 10 година. Закон је донет због усклађивања са Европском повељом о правима пацијената, као и принципима о правима пацијената Светске здравствене организације.
– Естетске корекције се у пракси ретко када раде пре пунолетства – изјавио је проф. др Ненад Степић, председник Удружења за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију. Само у изузетним случајевима, када дете због неког естетског недостатка пати и то се одражава на његов социјални живот, могу да се предузму одређене интервенције – пишу Новости.
И шарлатани харају
За пружање медицинских услуга без адекватног образовања, факултетске дипломе Медицинског факултета, специјализације и субспецијализације за одређену област, без лиценце и дозволе, у нашој земљи може се кривично одговарати. Но, ова чињеница разне шарлатане и надрилекаре није спречила да развијају своје делатности и пружају услуге широм земље.
Савет је свима, а нарочито младим девојкама да не постану жртве неадекватних захвата.
Ивана Анђелковић Блиц
