Владика Григорије: Јагањци увек на крају побеђују вукове
Ближњи нам је потребан и ми смо потребни њему, истиче владика Григорије Дурић за Н1. Потребно је, наводи, схватити да су сви људи потенцијално добри и никако се не угледати на оне који су починили зло. То је предуслов за његово дубоко уверење да „јагањци увек на крају победе вукове“.
Владика Григорије Дурић објавио је књигу „Једни другима потребни“, у којој је спојио 30 беседа (симболично, за 30 година службе у цркви), подсећајући шта значи бити „ближњи“.
„Ја се увек радо сећам неке старе, древне мудрости египатских монаха који су говорили ‘видео си ближњег свога, видео си Бога свога’. Дакле, ако видимо добро лице ближњега, онда ћемо видети у том лицу и Бога. Пут до Бога је преко ближњега“, рекао је владика за Н1.
Последња беседа, под називом „Огледало у којем се огледамо“, одржана је када су студенти боравили у Минхену, на путу за Брисел.
„Као млад монах, предавао сам веронауку у школи. Тад сам схватио да су деца увек огледало својих родитеља. Овде се стварно догађа једно чудо да су ова деца једно дивно огледало у коме се све открива, и оно што је код нас као родитеља (духовних или телесних) добро и оно што није. Уколико желимо нешто да урадимо, морамо све своје снаге умне, физичке, психичке, усмерити ка томе да помогнемо тој деци, и да будемо уз њих и да се огледамо у њима, сагледамо своје врлине и своје слабости“, рекао је он.
Да ли му је замерено што је угостио студенте?
На питање да ли му је замерено због тога што је угостио студенте, каже да га нико није директно позвао, али да је чуо да је било приговора.
„Чак су неки замерали на томе што смо их уопште примили у кућу, што је за мене стварно застрашујуће. Примио би човек и неког странца, ако је путник, гладан, жедан и уморан, а камоли своју децу. Децу која се боре за слободу, за правду, за истину, која су поднела огромну жртву“, рекао је саговорник Н1.
Уверен је да се студенти боре за добру, здраву, нормалну Србију и своју будућност у њој.
У књизи „Једни другима потребни“, с друге стране, има много говора о прошлости и грешкама које су учињене. Владика прича о „памћењу без злопамћења“.
„Злопамћење је, према Светом Анастасију Синаиту, најтежи грех. Гори или тежи од самог убиства, прељубе или од крађе, јер је злопамћење заправо пуштање мржње у срце. То не значи да човек не треба да памти, али не треба да злопамти. На страшним местима памћења (страдањима српског народа) опомињем да никако не сме да буде злопамћења јер, како је рекла паметна Хана Арент, једино што не би опростила фашистима је да од ње учине да постане као они. Моја је теза јасна – јагањци увек на крају побеђују вукове, али тај крај треба дочекати и имати наду да ће добро тријумфовати над злом“, рекао је он.
Предуслов за то, истиче, јесте да схватимо да су сви људи потенцијално добри, а да се на оне који су починили зло никако не смемо угледати.
„Сви су људи браћа, сви смо способни да грешимо, али и да се исправљамо. Један од најчудеснијих момената је кад ми је пришао један млади фрањевачки свештеник коме је Армија БиХ убила оца и брата у том подручју Брадине. Ја сам тада у Брадини говорио о страдању Срба и рекао сам да је боље када је човек потомак оних који су убијени, него они који су убијали. Колико то страшно било. Он ми је пришао и рекао ми да му се вратила вера у Јеванђеље“, рекао је он.
Свет има другачији поглед на ствари, али владика истиче да ће „последњи суд дати Бог“.
„Бог ће судити свету, а тај суд биће страшан, не због тога што је Бог страшан, него зато што ћемо ми тада да доживимо разна изненађења. Једина могућност да не доживимо опако изненађење је да следујемо оно што нам говори Бог, то је да идемо путем љубави и праштања“, казао је владика Григорије.
О депресији
У књизи се владика бави и питањем како изгледа живот ван своје земље, али и темом депресије.
„Свет је у депресији, депресија је свеобухватна, пандемијска болест која влада. По мом дубоком уверењу, решење је рука другога. Када човек упадне у ту црну рупу, не може сам да изађе. Тада му треба рука другога, снажна, одважна и искрена. Ту сам беседу написао у страшном моменту када је мој дугогодишњи пријатељ извршио самоубиство. Говорио сам на сахрани пред његовом породицом и људима који су га познавали. И признао сам да је он мени безброј пута нешто хтео да каже, а ја сам некако одвраћао главу од тога. ‘Како си’ питамо превише формално и уопште не слушамо онога другога који хоће да нам открије тај свој бол. А телесни болови су много лакши од душевних. Ми речима можемо да мењамо и себе, и свет око себе, и да помогнемо једни другима“, рекао је.
Владика каже да је огромна злоупотреба речи који сеју мржњу, рањавају и не дају људима да изађу из депресије.
Страшне речи, каже, чита у позивима на насиље над студентима, „ударите их, поломите“.
„У беседи пред студентима рекао сам им да ко удари на њих, ми би требало да имамо осећај да удара нас. Још више, треба да се сетимо Христових речи да онај ко удара на мале и незаштићене, устао је против Христа“, рекао је он.
Заштитничко осећање према младима има све више људи у Србији, сматра.
„Читам те болесне ствари ударите их, поломите – али то је све одраз немоћи. Човек се некада уплаши, па помисли да је то моћ, али није. У цркви кажемо да се ‘сила Божја у немоћи пројављује’. И управо то ова наша деца раде – и тада се они наизглед моћни збуњују и настаје метеж у њиховим редовима“, додао је.
Биће избори, ићи путем правде и истине
Упитан о нападима на његове пријатеље, попут Дејана Бодироге, владика каже да су такви напади смешни.
„То је његова независна, самостална одлука. То је одлука не само његова или моја, већ безбројних добрих људи који се не плаше уцена, претњи, притисака“, рекао је.
Нада се да ће ово бити година нормализације у нашој земљи.
„Биће, надам се, избори, на изборима ће људи одлучити (надам се) слободно. Само треба издржати и треба све претрпети достојанствено, не говорити ружне речи, не мислити ни о коме ружно, не вређати, не понижавати никога, него једноставно ићи својим путем правде и истине“, закључио је он.
foto: F.S./ATAImages
Аутор:
