Марже у трговинским ланцима више нису ограничене

Владина Уредба о ограничењу маржи у трговини на велико и мало престала је да важи у недељу 1. марта. Она се примењивала од 1. септембра прошле године и односила се на 23 врсте робе и на око 20.000 производа, међу којима су млеко, јаја, кафа, млечни производи, воће, поврће, хлеб, брашно итд… Сада се код купаца јавља бојазан какве их цене очекују у продавницама и да ли ће их трговински ланци подизати.

На предлог председника Александра Вучића држава је увела трговинске марже које су биле на снази шест месеци. Грађани ефекат нису осетили, а поједини трговински ланци затварили су поједине објекте. Делез је због ограничења маржи пред Вашинтонском арбитражом тужио државу Србију.

Са друге стране, потрошачи би сада могли да осете ефекте истека Уредбе о ограничењу марже.

Портал Нова је контактирао највеће трговинске ланце – Макси, Универекспорт, Идеу, веро и Лидл са питањем да ли ће после истека Уредбе скочити цене производа чије су марже биле ограничене, али нам је стигао само један одговор.

Трговински ланац Лидл нас је упутио на званично саопштење у коме наводе да настављају политику трајно ниских цена.

„Ми смо трговински ланац који бира да не прати уобичајене праксе, већ да кроз сопствен уефикасност инвестира у дугорачан однос са потрошачима. Без обзира како се тржишни услови мењају, наш фокус на ‘ниске цене сваки дан’ остаје непромењен“, рекао је Никола Балабан, члан Управе Лидла Србија.

Стручњаци наводе да је евентуални раст цена у трговинским ланцима питање за трговце. Ипак, економиста Горан Радосављевић наводи за Нова.рс да би поскупљење енергије, нафте, радне снаге, транспорта, ипак могло да изврши притисак и да доведе до новог скока цена.

„Искрен да будем, не очекујем да сада цене нешто значајно порасту у неком кратком року јер мислим да су трговци у неком претходном периоду прилично баждарили своје цене на неки начин, тамо где су морали мало да спусте цене, да су на другој страни подигли. Цене су већ прилично високе, тако да ће мало и они да гледају шта је куповна моћ становништва“, рекао је он.

Додао је и да је Влада запретила на неки начин да уколико примети да ће доћи до повећања да они могу да донесу поново уредбу за пар дана. Међутим, напомиње да је сада настао проблем друге врсте.

„Оно што се у међувремену десило, јесте да је порасла цена транспорта и енергије. Имамо и нову кризу у енергетском сектору, а то би могло да се прелије и на цене ових производа. Ту није сада кључно питање шта ће урадити трговци, већ ови у ланцу пре њих, дакле произвођачи и дистрбутери и слично. Они ће вероватно морати да коригују цене, а ако они коригују, онда ће се и цео ланац кориговати. Не бих ја у кратком року очекивао неки бум и подизање цена на неки ниво, јер су цене и пре овога биле значајно повећане, а од 2022. године овде цене хране значајно расту“, рекао је саговорник Нова.рс.

Сматра да у нешто мало дужем року неће моћи да се превазиђе овај притисак који долази из енергетског сектора, а онда последично и транспорта, што би могло да погоди тржиште.

Иако је из Министарства унутрашње и спољне трговине најављено је да би до краја марта требало да се усвоје три закона која ће увести ред на тржишту, Радосављевић истиче да већ постоји закон на тржишту који треба да уведе ред, а то је Закон о заштити конкуреције.

„Ако ви тај закон који постоји већ 15-ак година и више и Комисија за заштиту конкуренције, која би требало да ради свој посао, а не ради, онда можете да донесете још 30 закона и уколико их не имплементирате, то неће рештити никакав проблем. Европа је то решила на једноставан начин, ми се усклађујемо са тим, па смо донели Закон о заштити конкуренције, формирали смо комисију која би требала да се бави оваквим стварима. Ово је у потпуности њена надлежност“, рекао је он,

Додаје да постоји довољно механизама да се ред на тржиште унесе, уколико постоји неки неред, пошто ни то није званично утврђено.

Када је реч о уредби која је престала да важи 1. марта ове године, наш саговорник додаје да она јесте испунила своју сврху ако је био циљ да се заустави раст цена, али да оно што је учињено у прошлости, ова уредба није то могла да исправи.

„Њен циљ је био да заустави даље раст цена и он је јесте у неком кратком року то зауставио. Међутим, последице повећавања цена ми трпимо. Ако погледате Еуростатове податке, Србија је пре ковида била на неких 73 одсто просечне цене хране Европе, а онда смо дошли на близу 100 одсто према подацима из 2024. године. Вероватно смо до сада прешли 100 одсто. Цене хране су порасле и не постоји механизам којим ћете то сада да вратите на почетак“, истакао је он.

Нагласио је да док је Уредба била на снази да су неке друге цене су порасле.

„Цена струје је отишла неколико пута, нафтни деривати, онда цене транспорта, радна снага је поскупела, па сам сигуран да то да изврши додатни притисак и да се прелије на тржиште хране“, рекао је он.

Ту се осврнуо и на тренутну ситуацију кроз коју пролазе произвођачи млека и остали пољопривредници.

„Ми се жалимо на цене неких производа, а произвођаћи млека не могу да преживе. Произвођачи свиња су у истом проблему. Јуче један господин каже свиње су коштале 250, а сад коштају 100 динара килограм, а цене никад скупље. Значи нешто није у реду у том ланцу вредности, чиме би стварно Комисија за заштиту конкуренције требало да се бави. Ако се она тиме не бави, не постоји тај други закон који ће то да реши, ако нема воље да се то реши“, закључио је Радосављевић за Нова.рс.

Цена воћа Фото:БЕТАПХОТО/ДРАГАН ГОЈИ

Ана Ташковић НОва