20. фебруар 2018. године, канцеларија председника општине…
-Ало, јел долазиш ти овамо или не?
-Ево прецедниче долазим , долазим
Неколико минута касније..
-Ево шефе дошао сам, шта сте хтели?
-Ти знаш да са онима имам суђење за неких месец дана, а јел ти видиш да они стално рерограмирају текстове
-Шефе, шта вам је то репрограмирање, па нису ваљда узели од нас паре, шта ће за Трт- мрт да остане?
-Аман, ко те запосли тако глупог, репрограмирају текстове, видиш да стално избацују по неки стари клевећу ме..
-А мислите шерују..
-Ма, е јеси стварно будак незаглављени, јел ти ја лепо кажем репрограмирају.. То ћу и пред судом да кажем… Него, имаш један задатак..
-Реците шефе
-Хоћу да ми иштампаш све што су писали ови са Жиг Инфа о мени…
-Да ставите у СиВи?
-У шта?
-Па у СиВи, овај биографију
-Ма слушај ти СиВоња, не треба мени за то него оћу да суду прикажем како мене они стално клевећу, те за контАјнере, те за камиЈоне, кућу…. Замисли, кажу да сам био осуђиван..
-А ви наравно нисте шефе, јел да?
-Па добро сада, нећемо о томе.. Мислим, јесам али само два пута.. Први пут, оженио сам њу, а имала је 15 лета… Ех кад се сетим, па кад ми мила опра…. Ма то није ни битно, ајд буздован на штампање…
-Ево шефе, трчим..
Након пола сата….
-Шефе, шефе имамо проблем, немамо више папира, ови много клевећали о вама..
-Како нема? Невероватно, ништа мораћу сутра да распишем тендер за папир а ти брже у „Сан“ па узми папир, кажи му да сутра већ добија 20 000 евра и кажи му по договору да врати….
-Ево шефе трчим…..
Ернесто де ла Серна
