Доносимо вам приче о активним грађанима који су решили да део свог времена посвете да направе неку промену набоље у својој улици, месту, граду. Сазнајемо од њих како они доживљавају активизам и шта их мотивише да раде за колективно добро. Следећа таква прича долази нам из Сремске Митровице, од Марка Цвијановића из Руралног центра сова.
Сова ушара или утина је једна од наших мање познатих градских дивљих птица. Ове љупке птице, важни су становници градова јер имају значајну улогу у контроли популације глодара. Највише их има у Кикинди, али су многе од њих свој дом пронашле у Сремској Митровици. Како би им обезбедили безбедно станиште Рурални центар “Сова” је кроз иницијативу “Заштитимо сове Сремице”, утицао на планско орезивање дрвећа и спречио повређивање птица стављањем налепница на прозоре пословних зграда. О активизму и иницијативи разговарали смо са Марком Цвијановићем из овог удружења.
1. Због чега је активизам важан?
Ако се ми не активирамо, ко ће? Нисам научен да седим и гледам како нешто не може. Имам потребу да пробам да променим, прво критиком (речју) па покушајем (делом) и уколико треба и правним актом.
2. Која је била иницијална каписла да започнете Вашу активистичку причу?
Иницијална каписла били су редовни обиласци терена и приче то су тамо неке птице, или оне су одувек ту и биће… Нису и неће. Препознали смо проблем и повезали узрок, последицу и предвидели нежељени след догадјаја. Током иницијативе смо адресирали проблем на локалу и имали одјека да се не секу дрвећа, али нисмо били свесни да завод за заштиту природе ради како ради, односно, не обилази терен и не евидентира наше податке. Па смо морали поновити иницијативу и адресирати поново кампању на праву адресу.
3. Да ли сте некада (и када) пожелели да одустанете?
Када аплицирате на локалне фондове града и определе вам 20-30.000 динара, а и сами сте свесни да без 300-400 не можете урадити ништа конкретно видљиво за текући проблем. Дође тренутак, онда седнемо па прерачунамо шта можемо ипак урадити, јер нико од нас не живи на рачун Руралног центра сове, него имамо послове ван организације. И управо та наша слобода и сагледавање проблеме из другог угла и плана да нам снагу да наставимо јер волимо природу и локалну заједницу и уживамо у развоју и заштити исте.
4. Који су Вам били највећи изазови током активистичке борбе?
Папирологија и кад се не зна шта је чија надлежност и што не знају ни надлежни него вртење у круг. Све се то ишчивија, али то траје и доста се енергије губи. А то спада у ствари које би требало да су решене и да се знају.
5. Најзначајнији тренутак, односно тренутак у ком сте помислили да је вредело труда?
Иницијатива сличне нашима који млади спроводе у граду. Озелењавање паркова и школа (програме које спроводимо ми од 2014), осликавање мурала сова у зимовалишту (2021), пријаве испадања совића из гнезда, налази рода и других птица, као и многе друге ситнице током радионица са децом кад покажу неке иницијативе и знање
6. По(р)ука будућим активистима…
Увек ће бити неко ко ће рећи да је немогуће, да то не треба да радите, да је глупо и безвезе али управо то што причате о проблему и то што нешто урадите прави разлику измедју вас и посматрача. Да свако од нас направи ту малу разлику и створи ту позитивну енергију биће нам свима лепше и боље.
7. Подршка кроз промени.рс нам је значила због…
…покретања локалне заједнице у заштити сова и повезивања иницијативе организације цивилног друштва са јавним институцијама и локалном заједницом. Уједно и постављање темеља за будуће акције. Јавна кампања коју су нам омогућили је била основа за нашу препознатљивост и препоруку за даљи рад.
Аутори фотографија су Марко Цвијановић и Госпава Калаба.
