Експерт Неда „НЕДИН ОДМОР ЗА ДУШУ“

Дајте мало зеленила.

Требало би више да је дрвећа, цвећа, зелених површина, ма како се звале, а мање бетона, асфалта и осталих вештачких прекривача стаза и путева, који се просто ужаре и ноћу и даље исијавају топлоту.

Чудимо се после како је вруће и да тако вруће никада било није.

Било је врућине и некада, али није било толико урбано, ‘ајмо тако рећи.

Много лакше се тридесет и кусур степени у плусу подноси у природи, поред реке, зеленила, а у урбаној средини џабе и климе када се сав тај вештачки материјал усија, па као да смо у пећници.

Зато ми и није до одласка на море.

Искрено, пржења, динстања и различитих начина кувања ми је доста и у граду.

Рађе се одлучујем за неку планину, зеленило, реку, право освежење и од врелине, и од комараца, који просто подивљају након прскања, и од људи.

Сви се тада сјате по неким плажама, да ли оним за плићи џеп или оним де лукс, па се поређају као сардине и сваки пут се сетим пилића у печењари.

А наше прелепе планине нико тада не би да обиђе.

Ваљда мисле да је то само место за одмор зими.

Еееее, шта ти је бити ин.

Или како би Дара у „Жикиној династији“ рекла: „Ваљда могу бити сноб за своје паре.“

Може, па ко жели само напред.

Ипак ваша Неда рађе бира мир, цвркут птица, чисту реку, а има их још код нас, верова ли или не, чист ваздух, тишину и свежину ноћи, који само планина лети може подарити.

А онда шетња зеленилом, мирис траве, јутарња роса, а нема гужве. Нема јурњаве за лежаљком, где је пешкир, мацкање кремама, лепљење за песак на плажи, прескакање морских јежева и упала од мокрих купаћих, уз коју још инфекцију познату као пратећу са летовања.

На планини тако лако може да се поцрни, ако већ некога брине како ће бојицу добити.

А може се јести и здравија храна.

Наравно, треба знати где отићи, јер су почели и на неким планинама да се бахате и да гуше и даве природу бетоном, асфалтом, стаклом и гвожђем, апсолутно без потребе, јер су могли направити луксузне објекте и са грађом и дизајном пригоднијим локацији, али…

Не би сада ваша Неда о томе, а има ту још много тога да се дода.

Елем, размишљам тако о прелепом пропланку, колиби у зеленилу, шуштању лишћа, док дува југо, свежини извора и удобности траве крај дрвета, савршеном моменту за читање, писање, опуштање и упијање те безграничне силе природе, која нас окружује и вапи да је схватимо као свог највећег пријатеља, јер смо део ње.

Још боље је што нема сигнала за разна сокоћала, те је одмор стварно одмор и душе и тела, а не јурњава за снимцима ради хваљења како нам је добро било. А да је било добро не би било када да се снима.

Постоји само један ризик – ако вам се свиди да ли ћете се вратити у ову џунглу на асфалту?

Воли Вас Ваш „експерт“ за правила Неда