Interesantno je posmatrati pojedince u okviru ovih masovnih protesta studenata i podrške koju dobijaju od građana. Mislim na građane kojima je svega dosta. Kad kažem svega, mislim na trenutno stanje u zemlji i ljude koji to stanje generišu.
Pre svega, ovo su narodne demonstracije koje su studentskom upornošću dobile na velikoj ozbiljnosti. Kada se pogleda većinski sastav ljudi koji aktivno učestvuju ili podržavaju ove proteste, vidi se da je ovo kulturna, obrazovana i poštena „revolucija“. Studenti odbijaju da se među njih i njihove zahteve umešaju političke stranke ili pokreti. Generalno, to uspevaju, ali postoje i oni pojedinci koji bi da se kroz demonstracije malo probiju i iskoče, odnosno da skrenu pažnju na sebe.
To se može videti kroz razne izjave i negodovanja – zašto je na proteste došao „ovaj“ ili zašto je došao „onaj“. Zašto je prisutan „onaj“ iz one stranke, a zašto nije „onaj“ iz druge stranke. Ako su došli „ovi“, e onda „mi“ nećemo, i tako izgovor za izgovorom. To „mi“ najčešće ispadne samo jedan, tj. „ja“.
Najčešće to dolazi od onih koji do sada nisu sebe dovoljno predstavili javnosti onda kada su imali priliku, ili misle da im je baš sada idealno vreme. Verovatno svako od njih smatra da će mu neko uzeti nešto što još uvek nema. Vatra je potpirena i razbuktava se. Sada je svaka slamka važna da se postigne još veća vatra, ali moraju shvatiti da od svega imaju samo vatru. Nemaju ni ražanj, a ni zeca. Zec je u šumi. Niko neće dobiti ni zalogaj ako se nastavi sa animozitetima. Setite se samo 2000. godine i pada SPS-a. Tada je SPS bio gotov, na kolenima, ali su na izborima za Skupštinu opštine Grocka uzeli 13 mandata, i to po njih nepovoljnom većinskom sistemu. A da je bio proporcionalni, kao sada, ko zna šta bi se dogodilo. Setite se da je tada opozicija bila jedinstvena i da nisu postojale kolone kao sada.
Najčešće zamerke dolaze od onih koji spočitavaju drugima da su bili u ovoj ili onoj stranci. Da su bili uz ovoga ili onoga, a kada bi imali bar malo samokritike i kada bi realno stali pred ogledalo, videli bi sebe sa mnogo stranačkih zastava u pozadini. Malo ko je u zadnjih 25 godina bio i ostao u prvoj stranci u koju se učlanio. Malo ko nije promenio stranačku knjižicu i ogrnuo drugu stranačku zastavu. U tu grupu vernih, po meni, spadaju pojedinci iz DS-a i iz SPS-a.
Možda treba biti realan i shvatiti da nije greh promeniti posao, klub ili stranku. Stranke su zamišljene kao organizacije kroz koje se pojedinac bori da postigne ono što želi i da da svoj doprinos onome u šta veruje u tom trenutku. Kako se čovek razvija i stiče iskustvo, mnoge stvari se menjaju. Ljudi se ožene iz ljubavi, pa se razvedu i nađu drugu srodnu dušu. Fudbaleri lako promene klub, pa se za njih opet navija. Ljudi promene državu i odsele se, ali kada se vrate, niko ih ne odbacuje, nego se svi raspituju kako je tamo i da li se može otići. A kada se promeni politička stranka – e onda si „kužan“, i to najviše od onih koji su ih isto toliko promenili, ako ne i više.
Dosta licemerja. Uspeh se ne postiže tako što ćeš druge kočiti, odnosno vući za nogavice. Ne postiže se boljitak u životu ako pokušavaš da omalovažiš, pokidaš ili da pljuneš nekoga. Uspeh se postiže mudrošću i shvatanjem šta je život i kako se kroz njega hoda. Politika je veština sklapanja interesa, a interesi su različiti. Nekome je interes u polju politike, nekome je ekonomski, a nekoga nose suvi ideali. Šta god želiš da postigneš, ne možeš sam – trebaju ti prijatelji, kolege ili saborci. Samo podrška te može vinuti tamo gde hoćeš. A ako sebe smatraš velikim i prepametnim, onda nisi bolji od ovih koje želiš da smeniš. Ako smatraš da ti neko smeta, prvo se pogledaj u ogledalo, budi iskren prema sebi i onda nastupi. Svako ko misli da može odbaciti bolje od sebe mora shvatiti da je to utopija. Naprednjaci su pali zato što su počeli da odbacuju pametne, a podprosečni su nadirali. Zato će i pasti. Ali niko neće na sledećim izborima podržati slične. Svako ko se oslanja na energiju koja se stvorila i koja će se preneti na dole, po vertikali, treba da razmisli. Izbori za lokal neće skoro. Svašta se tu može desiti, i mnogi će ostati razočarani, jer „revolucija“, koja inače jede svoju decu, traži pametne, mudre, staložene, pa zašto ne i obrazovane, da donesu nešto dobro svome gradu i opštini, a ne da se kadrovska politika vrati na nivo naprednjačke.
Mislite o tome!
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija- Arhiva Žig infa
