Прође још један дан, прође још једна скупштина. Власт у дефанзиви, а опозиција у налету. Још једном је дошла до изражаја слаба кадровска структура грочанских напредњака, али овог пута је и опозиција показала дечије болести.
У претходном тексту сам послао опомену и савет да се не истрчава самоиницијативно са некаквим квази протестима. Није довољно само обавестити грађане преко ДМ-а па да се они окупе.
СНС под полицијском заштитом: Јаја као демократски инструмент
Веома је битно ко позива, због чега позива и време када се треба окупити. Овај самоиницијативни покушај је очигледно био покушај лансирања појединаца и једне странке зарад успостављања новог поретка и доминације унутар грочанске опозиције.
Идеја није лоша, али за такву реализацију треба чланство и лидерство. Неће људи доћи на такав скуп ако их било ко позове. Не стиче се поверење код грађана тако што су ти габарити велики и Болечка вага показује 140 кила и мислиш да телефонским позивом можеш да мотивишеш људе да крену за тобом. Потребно је нешто више. Потребна је самосвест и реално сагледавање сопствене моћи и утицаја. Потребно је добро расуђивање и добра анализа, а највише је потребан тимски дух и координација са другим политичким факторима. Напоменуо сам већ да је јединство једини начин да се победи СНС у Гроцкој. Демографски и културолошки састав становништва је такав да су људи конзервативни и тешко одступају од традиције, а једна од традиција на овим просторима је да људи гласају за власт, тј. за оне који су већ на власти.
Власт се на скупштини понашала веома чудно. То што су дошли обучени као за излет у природу је логично, јер су претпоставили да може доћи до „јаје-инцидента“, али ипак су могли да се пресвуку пре уласка у салу. Крајновић, шеф одборничке групе, дошао на пикник у белој мајици. Влашковић, мало пристојнији, па је дошао у тамној дуксерици. Видели смо кежуал модно шаренило и отворено показивање непоштовања према институцији коју воде. Био је ту и ТЕМУ рајф за косу, али победница је била потпредседница скупштине која је све време жвакала жваку. Ваљда је тако „пумпала“ уста да би још више дошла до изражаја.
Јасно је да је председник скупштине скренуо пажњу својим одборницима да се суздрже од дискусија и да не упадају у реплике, али они који нису издржали, кад су већ излазили, требали су да буду мало усменији. Крајновић је пробао да остави утисак „првог“ одборника, али јалово. Он је велико разочарење, али ипак он није поникао у редовима СРС или СНС, већ је прве политичке кораке стицао у Г17+, а то је странка која се није ни са ким конфронтирала. Елитистичка паразитска странка која се инфилтрирала у редове СНС и преузела многе виталне функције. Сад живе срећно у симбиози. Славко Андрејић, бивши шеф одборничке групе, оправдао је свој статус. Славко је показао да је најелоквентнији од свих из редова СНС, али излет у Пионирски парк му остаје као вечна мрља.
Председник општине опет је све довео у сумњу у коју би групу његов темперамент, од 4 дефинисана, упао. Јасно је да би он хтео себе да покаже као Сангвиника, односно као енергичног, забавног, отвореног и са одличним говорничким способностима, али мислим да му то не полази за руком. Неконтролисана нервоза, поготово она под тачком разно, показује да се од ова четири дефинисана карактера ни један не поклапа са његовом ћуди. Такво понашање се обично дешава код људи који слабо владају материјом у коју су се уплели. Политика није нешто што се учи из књига. Политика је вештина коју мораш да осетиш и да је носиш у себи. У политици не можеш да се тресеш, или не дај Боже, да кривиш лице, а при томе покушаваш да оставиш утисак компетентног и разумног лидера. То могу себи да допусте они из „Ћациленда“. Они који су своје девијације крили капуљачама и маскама, а ако неко жели да покаже да је заслужио оно што му је поклоњено, онда мора да буде психички стабилан. Да плени мирноћом. Овако понашање, као данашње, могло би да буде пета категорија у дефинисању карактера, а то би био „нерчик“.
Полиције никада више. Подбацили су са проценом, али можда је тако боље. Да се неко мало заинтересовао, схватио би да је позив био само покушај, али да позивалац није имао подршку, а ни снагу.
Што би народ рекао „МОША“.
Горан Пекарски
Насловна: Инфо служба ГО Гроцка
