Sve ja razumem. I da volite decu, i da želite da ih imate puno, i da hoćete što više da učinite za majčicu Srbiju da ne zavlada bela kuga (a vlada jer nemaština je teška i nije ona nikakva majčica nego najgora maćeha).
Sve ja razumem… samo ne razumem zašto pravite socijalu?!
Jer, lepo je naš narod rekao: ISPRUŽI SE KOLIKO SI DUG!
Ništa manje i ništa više od toga. Po svojim mogućnostima…
Nikako mi u glavu ne ide ta želja za pravljenjem i rađanjem još dece kada i za ovu što imate nemate ni osnovno, a ne dovoljno.
Vi automatski tu decu osuđujete na bedu, nemaštinu, izopštenost od društva jer, da se ne lažemo, druga deca su jako surova prema onima koji teško žive. Bar većina njih jeste i sa tim ste se i vi susretali dok ste bili njihovih godina.
Osuđujete ih na nemogućnost nekog višeg školovanja, a samim tim i boljeg obrazovanja jer jedva imate za neki mršav obrok i za koji komad polovne robe koju možete da priuštite ne više od jednom godišnje. Gde još da nađete za knjige, sveske, olovke i još brdo stvari koje su potrebne za školu a koje se moraju kupiti.
Osuđujete ih na mučan život od malih nogu, na gladane oči dok njihov mali mozak još ne može da shvati zašto druga deca mogu da jedu čokoladu a oni ne.
Osuđujete ih da moraju u krevet krčećeg stomaka uz reči “Trpi sine, biće sutra bolje”… A sutra neće biti bolje, biće isto a možda i gore.
“ALI LJUBAV! MI VOLIMO DECU! MI IM DAJEMO PUNO LJUBAVI!”
Da ljubav, ali ona ih neće nahraniti, neće ih obući, obuti. Napiši “Volim vas deco najviše na svetu” i daj im to umesto čokolade… Stavi im umesto pelena… Stavi u flašicu i nahrani svoju gladnu bebu koja ne prestaje da plače…
Ne ide, je l’ da?!
I nije problem kad nemaš tražiti pomoć, nije sramota, i ovaj narod je uvek bio velikog srca i izašao je u susret svakom vapaju roditelja koja nemaju krov nad glavom i čija su deca gladna… ALI!
Stani malo… Nemaš krov nad glavom a imaš brdo dece?!
O čemu se ovde radi!?
O čemu mi pričamo!?
Možda sam ja surova, ali VI ste SEBIČNI.
Sebični ste jako prema svojoj deci.
Sve ja razumem, ali vas dragi moji roditelji koji ne razmišljate glavom nego reproduktivnim organima, e vas ne razumem.
I ne, nisam ja surova, ja sam samo realna.
Surov je ovaj život.
Marina Sabo
