Gledam ove priloge i objave na internetu što su pekli volove u centru Grocke u sred najvećeg posta, i ne mogu da izdržim a da se ne oglasim.
Ja sam ceo život bio komunista, ponosni član SKJ-a, i to u najlepše vreme za našu zemlju. Prešao sam posle po automatizmu u SPS, ali se nisam slagao da politikom lokalnog odbora u Grockoj tih devedesetih godina, pa sam se sa nekolicinom prijatelja izdvojio u JUL (Jugoslovenska levica Mire Marković).
Ja sam po opredeljenju ateista, ali poštujem svaku veru i naciju.
Od rođenja živim u Grockoj i za svojih sedamdeset godina ne mogu da verujem šta se ovo radi u našoj opštini.
Mene su nekada prozivale komšije da smo jahali popove, krečili crkve, zabranjivali slave…ali to me uvek na neki način bolelo, jer ja to niti sam radio, niti sam pristalica takvih postupaka.
Ja ne mogu da verujem da su u sred najvećeg pravoslavnog posta, baš oni koji su me prozivali nekada da naša strana je to radila, oni organizovali najveći mrsni događaj u Grockoj.
Eee, pa šta su rekli ti sveštenici u Grockoj, jel moguće da su odobrili ovo grehom obuzeto vašarsko veselje, jel moguće da su posle par dana istim tim ljudima išli da osveštaju česnicu, badnjak, vino?! Ja prosto ne mogu da verujem, pa mi smo nekad u SKJ u znali za red, pa nikada ovo ne bi uradili i nismo, baš iz razloga da ne uvredimo ljude, komšije pravoslavne vernike.
Jel moguće da je u Grockoj crkva okrečena iznutra u belo, kao dnevna soba, da ima razglas kao diskoteka?
Pa ovo nije jahanje popova, ovo je silovanje popova.
Nažalost još veće sam razočarenje doživeo na samoj manifestaciji. Postavili one turske šatore, žena mislila da snimaju Sulejmana Veličanstvenog pa tražila ga da se slika sa njim, pošto voli tu seriju.
Postavili onaj špalir sa štandovima SNS-a ko da je sajam bele tehnike, samo mi nude i guraju one olovke, upaljače i kalendare, misle ja ću se prodam za te gluposti.
A narod bukvalno ko stoka, ko da će umru od gladi, trpaju po dve tri lepinje u kese i torbe, ko da će sutra glad da nastupi, guraju se jedni preko drugo, otimaju se jednostavno. Potsetilo me na bonove i redove devedesetih u vreme inflacije.
Oni uglađeni i nalickani polu pismeni političari, malo stojaše pod šator za neki barski sto, ko da su u svatove krenuli, neki se i obratiše, i utekoše veoma brzo.
Jedino dobro što je bilo to je što su pustali muziku za razglasa i to hitove osamdesetih godina od Šabana, Jašara, Zorice Brunclik i drugih.
Kad sve saberem, obuzme me strah za budućnost naše omladine i mojih unuka, mi komunisti što smo napravili ovi danas ne mogu ni da okreče.
Vaš dragi Gročanin
Smrt fašizmu sloboda narodu.
Jul je kul.
