Почетна » Бик на ражњу, штандови СНС у заштићеној зони и грађани који једу хлеб на кредит (ВИДЕО)

Бик на ражњу, штандови СНС у заштићеној зони и грађани који једу хлеб на кредит (ВИДЕО)

Прилог "Newsnight" на Тв Н1

од Жиг Инфо
0 коментар

Можете ли да замислите да на Косанчићевом венцу неко врти два бика и прасе на ражњу? Вероватно не. Међутим, следећа прича води нас у грочанску чаршију која има готово исти ниво заштите као и поменути део центра Београда. Тамо се 30. децембра десило управо то и то у организацији саме општине Гроцка. Шта је спорно? Много тога.

„Сама та њихова манифестација или догађај и вашарска атмосфера није за центар Гроцке. А да не причамо – њихови шатори, обезбеђење… и да су функционери били одвојени од грађана. На крају су упозорили грађане да се не отимају за месо, да ће бити за све. Дакле, створили су једну јако ружну слику о грађанима Гроцке“, каже Слободан Симић.

Локални новинари кажу да је спорно и то што је једна општина која живи од пољопривреде у буџету за 2023. годину за ту област наменила свега пола милиона динара, док су процене да је за новогодишњи вашар, на пример, дала дупло више новца. Али, није ово једина спорна ствар.

У центру Гроцке 30. децембра 2022, у заштићеној културној зони, у време Божићног поста пекли су се бикови и прасе. На први поглед вашар, на други – страначки скуп СНС-а. Организатор – општина Гроцка. „Кад сте власт, можете све“, кажу локални новинари.

„То је заштићено културно добро. Да би радили било шта овде, вама требају разноразне дозволе, између осталог и дозвола Завода за заштиту споменика културе. Десетак метара пре ових бикова били су постављени штандове Српске напредне странке. Тај народ који је дошао организовао је прво ишао до штанда СНС како би задужили по једну торбу, и онда су долазили и стајали у реду како би им поделили пљескавицу са месом од бика“, наводи Жељко Маторчевић из ЖигИнфо.

Да ли је допуштено (или примерено) да се у делу града који је заштићена културно-историјска целина прави један такав догађај – то питање упутили смо секретаријату за информисање са молбом да нас споје са Заводом за заштиту споменика културе града Београда. Одговор, погађате – никад није стигао.

Исто тако, нашем саговорнику никада није стигао ни одговор на упит за информацију од јавног заначаја о томе колико је плаћено одржавање ове манифестације. Једино је познато да су бикови плаћени 300.000 динара.

„Плашим се да је све ово што је организовано тог 30. увече коштало барем 10.000 евра. Ако не и више“, каже Маторчевић.

За бикове 300.000, за развој пољопривреде у општини 500.000

И то не би био никакав проблем ако искључимо чињеницу да је у једној општини која је некада важила за пољопривредног гиганта за развој те привредне гране буџетом општине за целу следећу годину опредељено свега 500.000 динара. Дакле – више него дупло мање него за новогодишњи вашар.

„Да ли је могуће да ви за пољопривредну општину као што је Гроцка одвојите само 500.000 динара? Нажалост, видите да је могуће. Једноставно, овде све тоне. Села се полако гасе, што се тиче сточарства – некад смо имали и краве и бикове и све… Данас их нема, не знам где су уопште нашли ове бикове. Нема данас пољопривреде. Ако одете у јужни део општине – Живковац, Умчари, Дражањ… Сви су имали краве, имали су свиње… Сада нема ништа више. Сада сви путују у град да раде. Нема, упропастили су све што се тиче пољопривреде“, наводи Ненад Панић, пољопривредник из Гроцке.

Пензионер: Фактички једва функционишем

Са мањком новца у сламарици суочава се и око 17.000 грочанских пензионера. Зато је општина смислила решење и за то. Килограм брашна, килограм шећера, флаша уља, кеса тестенине, паштета, конзерва сардина, месни нарезак, две кокошје супе, гриз, кеса пасуља, кеса зачина за јела с поврћем, витамин Ц и кеса пиринча – намирнице за отприлике пола месеца скромне исхране, за једну особу нашле су се у пакету помоћи које је пензионерима у новембру, од врата до врата, лично носио председник општине. Кампања у пуном јеку, само што нема избора. Пензионерима помоћ значи, али не пуно, каже један осамдесетогодишњи Грочанац.

Н1: Јел Вам значи та помоћ?

Миодраг Павловић, пензионер: Па како не… Фактички једва функционишем. Ево можемо да одемо у пекару ту горе где стаје аутобус за Београд. Ту сам данас узео хлеб на кредит.

Н1: Да ли често узимате хлеб на кредит?

Поповић: Често… Пензију немам, имам социјалну помоћ коју су ми укинули, а шестог августа су ме на превару избацили из дома.

Н1: Од чега живите?

Поповић: Идем, радим код једног дечка, одвијам, завијам шрафове. Монтирам тањираче, дрљаче и алатке.

„Зар треба неко људима који су у пензији и одрадили поштено свој радни век да дају пола килограма пиринча, неку паштету… Он ту мизерију треба да има да купи. То су неке основне намернице које људима требају да би живели, преживели… Нису они њима дали ништа скупо, они треба њима да дају новац да они могу иоле пристојно да живе“, наводи Слободан Симић, амдинистратор Фејсбук групе Грочанске вести.

Н1: Када тако посматрамо ствари – како се живи у Гроцкој?

„Веома лоше. У ствари подељено. Њихови живе лепо пошто су углавном запослени у неким државним фирмама, или неким измишљеним фирмама које се баве обезбеђењем. Док нама који смо против њих тешко има приступа било чему“, наводи.

На крају приче, враћамо се на њен почетак. Волови и прасе су поједени, а грађанима остају наде да ће се нешто можда променити са доласком српске Нове године. Надамо се и ми да ће се прометити барем однос према новинарима, јер нити из општине Гроцка, нити из центра за културу чија је директорка, која је на одмору, присуствовала овој манифестацији, позив за искрени разговор и снимање нису узели ни у разматрање.

Можда ти се свиди

Оставите коментар