Вучић се толико бламира да то превазилази све медицинске дијагнозе. Као да му неко не да да уради једину рационалну ствар, а то је да се завуче у мишију рупу и да ћути.
Још један митинг и још једна бламажа. Неко ко се толико буса у груди и ко се толико позива на стару славу, требало би да је већ схватио да је његово прошло и да сачува бар мало достојанства. Можда њему достојанство није исплативо и можда ово бламирање има више нула испред ознака за валуту, па му брука дође као исплатива ствар.
Београд је затрпао белим шаторима. Центар града је претворио у највеће нехигијенско дивље насеље на свету. Све је спремно за битку. На то га је вероватно инспирисао његов идол Мурат са белим шаторима пред бој за Косово. Мурат није успео да освоји Косово, али овај је до сад успео све што Мурат није. У Београду је правио „највећи митинг у историји“ на који је дошло једва 10% од оног броја окупљених 15. марта. Више је било столица и пољских тоалета него људи. У Митровици, да му није Додик довео марву са босанских пашњака, не би имао никога. У Јагодини, као првом митингу у терминалној фази лудила, попунио је мали плато и мало бочно по главној улици. Све у свему — туга, јад, бламажа и срамота.
Ниш је дуго најављиван, и дуго припреман, и као по обичају то је „највећи скуп у историји“ од свих малих и мањих скупова. Видело се ко је дошао и ко се како понашао. Не треба кривити те људе што су доведени, јер су то људи који немају ширину, а ни логику у размишљању. То је група људи која жели да се осети важна. Група која жели да припада нечему, па макар то било и лудило једног човека, и то све док им се даје нешто на кашичицу и док им се плаћају дневнице. То је тужно, али то је и наша реалност. Таквих ће бити и за следећу власт. Њихова скромност и жеља за простим преживљавањем их чини лако управљивом масом.
Од најављивана три дана митинга све се свело на обраћања главног Ћација и певање Ћаце Лукаса. Видео Ћаца да се беле неке гомиле, па потрчао, кад то није то, него шатори. Њихова коришћења нису per nares sumere, него in eo vivere. Није Ћацо схватио да маса испред њега не зна, и не може да запамти, речи његових песама. Трудио се да их подигне, да их стимулише, али они су на сендвичима и води, па им „дизање“ тешко иде. Они нису ту дошли због њега и његових песама, него због пљескавица и пива. Ждрало се и локало, а исказивање одушевљења остварено је тек у покретним тоалетима. Ту се народ олакшао и искрено, из душе, показао какав је ово био доживљај.
Да непоменику није баш у винклу, могло се схватити и из његовог говора када је „он“ затражио од надлежних, а како рече и сам себе сматра мало надлежним, да што пре усвоје њихове захтеве јер „они неће стати са својом борбом, на миран и демократски начин, докле год се њихови захтеви не испуне“. Болесно је када сам од себе тражиш да испуниш своје захтеве, а онда их ти сам себи не даш. Много болесно.
Вучић је остао без идеја. Остао је и без подршке великих играча. То руши мит о њему као о великом и широко подржаном лидеру. Нема подршке, а нема ни идеја. Безидејност да уради нешто ново је показатељ да у овој власти нема пуно интелигенције. Нема пуно памети. Када студенти оду бициклима за Стразбур, он пише писмо Стразбуру. Студенти трче за Брисел, он пише писмо Бриселу. Студенти њему црвену шаку, он народу црвени средњи прст. Студенти блокирају раскрснице, он месецима Београд. Студенти позову на митинг, он позове Ћацу Лукаса. Он студенте назива блокадерима, а у ствари он је највећи и једини блокадер. Осим што нам блокира градове и иза себе оставља своја највећа животна дела у виду смећа и расутих фекалија, он нам је блокирао правосуђе, привреду, сточарство и ратарство, финансије и комплетну економију. Блокирао је транспарентност јавних набавки. Има нешто што је и отворио и пустио. Пустио је да се развија дивљаштво, криминал и корупција. Отворио је пут неправди. Пустио је олошима да воде све институције.
Вучић се сада плаши избора, а не тако давно је рекао „само кажите када хоћете изборе и добићете их“, а сада… Свесан је да би изгубио са нулом. Са НУЛОМ.
„Ја сам само једна кукавица…“ отпевала је нека певаљка.
Горан Пекарски
Насловна: Жиг инфо/вештачка интелигенција
