Vučić se toliko blamira da to prevazilazi sve medicinske dijagnoze. Kao da mu neko ne da da uradi jedinu racionalnu stvar, a to je da se zavuče u mišiju rupu i da ćuti.
Još jedan miting i još jedna blamaža. Neko ko se toliko busa u grudi i ko se toliko poziva na staru slavu, trebalo bi da je već shvatio da je njegovo prošlo i da sačuva bar malo dostojanstva. Možda njemu dostojanstvo nije isplativo i možda ovo blamiranje ima više nula ispred oznaka za valutu, pa mu bruka dođe kao isplativa stvar.
Beograd je zatrpao belim šatorima. Centar grada je pretvorio u najveće nehigijensko divlje naselje na svetu. Sve je spremno za bitku. Na to ga je verovatno inspirisao njegov idol Murat sa belim šatorima pred boj za Kosovo. Murat nije uspeo da osvoji Kosovo, ali ovaj je do sad uspeo sve što Murat nije. U Beogradu je pravio „najveći miting u istoriji“ na koji je došlo jedva 10% od onog broja okupljenih 15. marta. Više je bilo stolica i poljskih toaleta nego ljudi. U Mitrovici, da mu nije Dodik doveo marvu sa bosanskih pašnjaka, ne bi imao nikoga. U Jagodini, kao prvom mitingu u terminalnoj fazi ludila, popunio je mali plato i malo bočno po glavnoj ulici. Sve u svemu — tuga, jad, blamaža i sramota.
Niš je dugo najavljivan, i dugo pripreman, i kao po običaju to je „najveći skup u istoriji“ od svih malih i manjih skupova. Videlo se ko je došao i ko se kako ponašao. Ne treba kriviti te ljude što su dovedeni, jer su to ljudi koji nemaju širinu, a ni logiku u razmišljanju. To je grupa ljudi koja želi da se oseti važna. Grupa koja želi da pripada nečemu, pa makar to bilo i ludilo jednog čoveka, i to sve dok im se daje nešto na kašičicu i dok im se plaćaju dnevnice. To je tužno, ali to je i naša realnost. Takvih će biti i za sledeću vlast. Njihova skromnost i želja za prostim preživljavanjem ih čini lako upravljivom masom.
Od najavljivana tri dana mitinga sve se svelo na obraćanja glavnog Ćacija i pevanje Ćace Lukasa. Video Ćaca da se bele neke gomile, pa potrčao, kad to nije to, nego šatori. Njihova korišćenja nisu per nares sumere, nego in eo vivere. Nije Ćaco shvatio da masa ispred njega ne zna, i ne može da zapamti, reči njegovih pesama. Trudio se da ih podigne, da ih stimuliše, ali oni su na sendvičima i vodi, pa im „dizanje“ teško ide. Oni nisu tu došli zbog njega i njegovih pesama, nego zbog pljeskavica i piva. Ždralo se i lokalo, a iskazivanje oduševljenja ostvareno je tek u pokretnim toaletima. Tu se narod olakšao i iskreno, iz duše, pokazao kakav je ovo bio doživljaj.
Da nepomeniku nije baš u vinklu, moglo se shvatiti i iz njegovog govora kada je „on“ zatražio od nadležnih, a kako reče i sam sebe smatra malo nadležnim, da što pre usvoje njihove zahteve jer „oni neće stati sa svojom borbom, na miran i demokratski način, dokle god se njihovi zahtevi ne ispune“. Bolesno je kada sam od sebe tražiš da ispuniš svoje zahteve, a onda ih ti sam sebi ne daš. Mnogo bolesno.
Vučić je ostao bez ideja. Ostao je i bez podrške velikih igrača. To ruši mit o njemu kao o velikom i široko podržanom lideru. Nema podrške, a nema ni ideja. Bezidejnost da uradi nešto novo je pokazatelj da u ovoj vlasti nema puno inteligencije. Nema puno pameti. Kada studenti odu biciklima za Strazbur, on piše pismo Strazburu. Studenti trče za Brisel, on piše pismo Briselu. Studenti njemu crvenu šaku, on narodu crveni srednji prst. Studenti blokiraju raskrsnice, on mesecima Beograd. Studenti pozovu na miting, on pozove Ćacu Lukasa. On studente naziva blokaderima, a u stvari on je najveći i jedini blokader. Osim što nam blokira gradove i iza sebe ostavlja svoja najveća životna dela u vidu smeća i rasutih fekalija, on nam je blokirao pravosuđe, privredu, stočarstvo i ratarstvo, finansije i kompletnu ekonomiju. Blokirao je transparentnost javnih nabavki. Ima nešto što je i otvorio i pustio. Pustio je da se razvija divljaštvo, kriminal i korupcija. Otvorio je put nepravdi. Pustio je ološima da vode sve institucije.
Vučić se sada plaši izbora, a ne tako davno je rekao „samo kažite kada hoćete izbore i dobićete ih“, a sada… Svesan je da bi izgubio sa nulom. Sa NULOM.
„Ja sam samo jedna kukavica…“ otpevala je neka pevaljka.
Goran Pekarski
Naslovna: Žig info/veštačka inteligencija
