Украсе за јелку су правили затвореници, а сам дочек, како кажу, изгледа као у дискотеци
– Ја сам Дејан Антић, налазим се на издржавању казне од годину дана, дело је из 2003. године. Старо је дело, завршио сам са извршењем. Излазим 9. фебруара – каже Дејан.
Питали смо га које су његове новогодишње одлуке.
– Да се оженим, коначно! Са девојком сам већ шест година. Желим да заснујем породицу и вратим се послу који сам радио, на деликатесу. То ћу опет да радим. Моја жеља је да радим као ауто-механичар, то ми је струка – каже овај момак.
Истиче да му много значи што ће ускоро поново бити са својом породицом.
– Много ми значи то што ћу да изађем ускоро. Једва чекам да будем са мојима поново, које бих волео да поздравим овог пута. То су моји родитељи, брат, девојка, људи са посла – прича Дејан.
Каже да су му у међувремену други затвореници постали његова породица.
– Ово је моја породица. Сви заједно смо китили ову јелку и правили украсе. Овде се сви лепо слажемо, сви смо запослени. Ја радим у делу кухиње, помажем куварима. Сада имамо много посла, требају сарме да се праве и деле (смех) – каже Дејан.
На питање како изгледа Нова година у затвору, каже, да све подсећа на дискотеку.
– Као да сте у неком лошијем клубу, али добро. Трудимо се, пустимо музику, чувари нам изађу у сусрет, па нас оставе мало дуже те ноћи – каже он.
Од психотерапеута која је запослена у Специјалној затворској болници сазнали смо да затвореници на лечењу радо учествују у креативним акцијама.
– Специјална болница омогућава третман за сваког затвореника из затвора у Србији, психијатријског, наркоманију, алкохолизам. Они тако добијају шансу да се креативно изразе, раде са глином и дрветом. Видим да им прија, позитивно се одражава на њихову психу. То је њихова шанса за прелазак у нормалан свет – каже Драгана Каличанин.
Прошле године су имали прво кићење јелке, а верујемо да им овакве креативне акције помажу да се мало извуку из сурове реалности у којој живе затворени иза четири зида.
