Иако Закон о општем управном поступку прописује рок од 60 дана за одлучивање по захтевима подносиоца, Милановачкој Општинској управи потребно је више од 33 године за доношење решења и окончање поступака.
Звучи као сценарио из лошег документарног филма, али истина је да се већ деценијама чека на правду за бројне породице из рудничко-таковског краја, чије је земљиште одузето још на основу „револуционарних закона“ у петим деценијама прошлог века.
Конкретно ради се о поступцима за повраћај имовине, пољопривредног земљишта принудно одузиманог сељацима рудничко-таковског краја током педесетих година прошлог века. Тадашња ФНРЈ је 1953. године донела је посебан закон на основу кога је имућнијим сељацима који су у својини имали више од 10 хектара пољопривредног земљишта, одузимана имовина која је тиме постајала општенародна имовина па је даље дељена најчешће задругама и друштвеним предузећима. Од увођења „демократије“ власти су се „мање-више“ смењивале, али је стварност остајала подједнако сурова за породице којима је одузута земља.
Наиме, још 1991. године донет је Закон о начину и условима признавања права и враћању земљишта које је прешло y друштвену својину по основу пољопривредног земљишног фонда и конфискацијом, због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа који је ранијим власницима и њиховим наследницима омогућио да поднесу захтев за враћање имовине која им је принудно одузета. Пред Општином оформљена је посебна комисија која је имала задатак до води поступке за повраћај имовине на основу захтева који су подносили ранији сопственици или њихови наследници.
Већина поступка за повраћај одузете имовине који се воде пред Комсијом за враћање одузетог земљишта Општине Горњи Милановац покренута је још далеке 1991. године, те су поступци загазили у четврту деценију трајања. Тако доношење дуго очекиваног решења чега више генерација наследника ранијег власника од којих добар део њих није ни доживао окончање поступака.
Такав је случај и са породицом пок. Јелић Остоје из Шарана, коме је Среска комисија 1953. године одузела 11,49 хектара најквалитетнијег пољопривредног земљишта у Шаранима. Након дошења закона, још 1991. године наследници пок. Остоје Јелића Комисији су поднели захтев за повраћај одузете имовине, али и дан данас, 33 године након подношења захтева овај поступак и даље траје. Комсији за враћање замљишта је до сада поднето на десетине ургенција за решавање, чак су на њен рад подношење и притужбе заштитинику грађана који је притужбе усвајао и издавао препоруке општинским органима да предмет реше у најкраћем року. Подношене су и жалбе дугостепеном органу-Министарству финаснија који је налагао Комисији да у року од 15 дана оконча предмет. Све узалуд, обзиром да предмет још увек није окончан. Да ли је то последица немара, непрофесионалности, нестручности или пак намере Општинског апарата је питање за оне у чијој надлежности је решавање овог питања.
Подносиоци захтева због свега имају разлага да сумњају да овај поступак неко намерно опструира и да Општинска управа можда намерно избегава да реши предмет, обзиром на то да је већину имовине која је одузета пок. Остоји Јелићу Општина Горњи Милановац отуђила приватним власницима, у ком случају би била обавезна да наследницима пок. Остоје исплати тржишну вредност пољопривредног земљишта које је у међувремену отуђила. Што би у том случају значило да на овај начин Комсија за враћање одузете земљиште која ради при Општинској управи – Одељењу за имовинско-правне послове – грубо грши закон на штету наследника.
Колико је овај предмет дубоку у фијокама Општинске управе видећемо у периоду који следи. Иако се општинска управа Општине Горњи Милановац хвали изузетним резулатитма рада , довољно је да мало детаљније загребемео да би утврдили да је реалност потпуно другачија.
За Жиг инфо:
Љубица Стокић
