U procesu „digitalizacije“ zdravstvenih knjižica opet se omanulo. Iako je sve navodno digitalizovano, redovi se stvaraju u RFZO-u, i maltene je procedura ista kao pre. Ustvari, sad još imate dodatnu tu stavku- kad vam stigne knjižica, onaj papir od RFZO-a što ste dobili dok vam ne stigne ista, prestaje da važi digitalno, ali se u sistemu ne produžuje overa.
Tačnije, ako dobijete zdravstvenu knjižicu, morate otići ponovo do RFZO-a da vam unesu u sistem tu novu knjižicu. I to zaista morate, jer u sistemu zdravstvenih osiguranika potvrda koju ste dobili umesto knjižice je poništena, te vam nova zdravstvena ničemu ne služi. Tako sam ja danas otišao da ostvarim to pravo na zdravstvenu zaštitu. Zbog godišnjih odmora, u RFZO-u u Grockoj radi samo jedan šalter. Zastoji se stvaraju jer mnogi knjižice dobijaju preko RFZO-a, pa radnici imaju problem da je pronađu. Ali se bar svi prisutni trude da pronađu izgubljenu knjižicu..
Osim klasičnog šaltera na spratu RFZO-a, tačno prekoputa ulaznih vrata postoji kancelarija koja radi specijalno za penzionere. U njoj radi jedan sedi „Mica ubica“. Ustvari Mica ubica je i kulturna i fina za ovog prosedog radnika.
Tamo negde oko 10:30 minuta, „Mican ubica“ u toj istoj kancelariji na kojoj su otvorena vrata, razgovara telefonom. Glas mu je toliko prodoran da cela ona sala ječi od njega. Tako smo svi prisutni saznali o njegovoj veš mašini, vešernici i kako je on to na kulturan način sredio, dok drugi nisu. Razgovarao je dugo sa telefonom. Nakon izvesnog vremena, jedna starija gospođa sa štakama je promrmljala na glas: Aman čoveče skini se više sa tog telefona, vidi koliko nas čeka.
Tu njenu opasku je čuo taj Mican ubica je čuo… E onda je usledila neverovatna scena, od koje sam još uvek zgrožen. Zbog koje se još uvek pitam pa gde ja to živim…
Naime, nakon te opaske starije gospođe, Mican je uradio sledeće:
-Molim te, pozvaću te kasnije evo ovde neka babuskera nešto zakera,a zatim je spustio slušalicu i okrenuo se prema toj gospođi:
-Šta hoćeš ti babuskero? Hoćeš sada da napravim pauzu od sat vremena? Ustvari ja tebe uopšte neću ni da primim sada, možeš tu da čekaš dokle god hoćeš. Možeš slobodno i kod šefa da odeš sada da me tužiš baš me briga babuskero….. Nakon izgovorenih reči, zalupio je vrata na kancelariji.
Starija gospođa, kao i mi ostali smo zinuto gledali u njega. Svi mi koji smo čekali i prisustvovali toj sceni bili smo zapanjeni.
Gospođa je posle ušla u kancelariju pored, kako bi probala da završi posao zbog kojeg je došla. Mican ubica je nastavio svoj posao drsko i bezobrazno, a ja sam još uvek u šoku..
Treba li šta reći posle svega? Da smo normalna zemlja istog trenutka bi taj radnik bio sankcionisan, a gospođa bi dobila veliku odštetu. Ja razumem da rad sa ljudima nije lak, ali ovakvo ponašanje je nedopustivo. Nikad mi u Evropu ući nećemo…
Željko Matročević
