Политичка амбиција једног полуинтелектуалца заправо и није политичка. Она се састоји само у томе, да се човек кроз политику обогати, и да на високим положајима прогосподује. Он не зна ни за какве више и општије циљеве. Тек кад полуинтелектуалац избије на врхунац политичког успеха, види се како је он морално закржљао.
Ово је написао, између осталога, Слободан Јовановић (1869-1958.) који је био правник, историчар, књижевник и политичар тадашње Краљевине Југославије, чији је значај немерљив и данас.
Најгоре у свему је што такве полуинтелектуалце подржавају и они који се не налазе међу њима. Тачно се види структура и положај, а није оправдање који си ред, задњица је задњица , само је ови позади љубе за мање пара.
Од првог до последњег у низу ови полтрони претежно пљују овог првог. Ваљда се смрад осети толико далеко. Али, чему то? Јер, ако си већ полтрон љубу часно или пак ако критикујеш, бежи из те пирамиде. Само немој да останеш толико дуго, малтене до самог краја, јер ће смрад остати вечно.
Пролазићеш улицом, а из душе ће ти смрдети као Грочица у летњим данима. Само они којима је запушен нос, моћи ће да издрже са вама. Међутим, чињеница је да запушење носа није вечно.
Можда је најбоље на крају цитирати Јована Дучића и рећи да се од рђавих се можемо одбранити, али глупак је једини злочинац који нас унапред обезоружава.
Не треба заборавити на пуку суштину да није истина да власт квари људе. Истина је само да будале, ако се домогну власти, кваре власт.
Зато све будале треба запамтити и не дозволити им више никада да дођу до икакве власти. Не брините се, познаћемо их по смраду…
Жељко Маторчевић
