У мојој улици 14. Октобра у Пударцима постоји дрворед јасена високих око 20-30 метара. Када је он ту тачно засађен, нико не може да потврди. Старији људи од око 70 година кажу да памте од“ малена“ да су они ту били.
Како све има свој животни век, тако имају и ови јасени. Да им се ближи крај, приметио сам још почетком 2014. године, када су у току зиме нагло почеле да опадају гране са њега. Те године десиле су се незапмћене поплаве, клизишта и видно је било да се временски услови нагло мењају. Како су временске прилике или боље „неприлике“ биле све интезивније, ти јасени су почели све више да „опадају“.
Због тога сам, 10 јула 2014. године затражио од Комуналне инспекције у Гроцкој да изађе на терен, утврди чињенично стање, преузме одговарајуће мере у складу са Законом и да, ако евентуално они нису задужени за та стабла, обавесте ме под чијом су надлежности. Поред стабала, пријавио сам и извођаче радова на „гасификацији“ јер су уништили улицу, завршили радове а нису је вратили у првобитно стање.
У релативном кратком року, из Комуналне инспекције у Гроцкој на тај допис су одговорили да су случај проследили Саобраћајној инспекцији града Београда.
И заиста, врло брзо након примљеног обавештења да је случај прослеђен Саобраћајној инспекцији, тамо негде у августу месецу, код мене на кућну адресу дође инспектор из Београда. Пар дана пре тога, ови што су прокопали улицу приликом извођења радова на „гасификацији“, вратише је у првобитно стање.
Приликом посете Саобраћајног инспектора, добијам информацију од њега да је он свратио да види да ли је извођач радова поступио по његовом налогу у вратио улицу у првобитно стање. А што се тиче јасенова, како је рекао, они нису у надлежности Саобраћајне инспекције, већ Комуналне инспекције у Гроцкој. Своје речи поткрепио је изводом неког (не сећам се тачно којег) закона или прописа града Београда у којој је у једној тачки (ја мислим 20) за стабла виша од 7 метара надлежна Општинска комунална инспекција.
Упитао сам инспектора да ли ја треба поново да упутим допис и да се позовем на тај члан тог закона, он је рекао да не, јер он ће направити службену забелешку и послати њима. Свакакао, они су ти који требају, колико сам схватио, да ме обавесте да ли је предмет завршен с обзиром да сам њима пријавио.
Ноћас, негде око пола три часа ујутру код мене у крају се зачуо страховити врисак, шкрипа, звук рушења… У истом моменту, прво је нестала кабловска телевизија, а затим су се електро уређаји искључивали један по један. У кући, сећам се, једна сијалица ми је блесаво чкиљила. Готово као свећа. А затим се све угасило. Ветар у то време није био јак и интезиван, падала је блага киша.
Нисам хтео никог да обавештавам о нестанку струје већ сам се, с обзиром да је било касно, определио да одем на спавање. Међутим, из спаваће собе видим да у непосредном комшилуку има струје, што је апсолутно не могуће јер смо сви на истој трафостаници. То ми је пробудило сумњу да нешто није у реду. Схвативши да је проблем негде на електро инсталацијама , одмах сам отрчао да на бројили прекидача искључим струју.
Обукао сам се и кренуо да видим по крају шта се десило. Искрено, одмах сам наслутио на те јасенове. Био сам опрезан у ходу. Под батеријском лампом, два пута сам гледао где газим.
Први шок ме је дочекао одмах иза куће мојих родитеља. Стуб или бандера Телекома била је оборена на сред пролаза, тик уз њихов прозор. Осмотрио сам добро и видео да електро инсталације су у реду, а и стуб Телекома се налази на супротној страни од електро стуба.
Полако сам прилазио капији. У даљини сам видео улично светло. Како сам изашао на улицу, уследио је стравичан шок за мене. Сцена као из ратних филмова. Огромно стабло јасена је пало, покидало инсталације, уништило комшијину ограду….
Приметио сам да су струјни каблови још под напоном. Вратио сам се назад и позвао ЕДБ у Гроцкој.
Ја сам, иначе у таквим ситуацијама јако сталожен иако многи паниче. Некако сам приметио да под притисцима и таквим ситуацијама боље функционишем. Тако да никада од мене не може се очекивати да у таквим ситуацијама планем.
Елем, позовем ЕДБ, јако љубазно ми се јаве на позив. Објасним ситуацију, оставим контакт број и кажу ми да ће екипа кренути да осмотри ситуацију. И заиста екипа ЕДБ-а је била ту за неких око пола сата. У међувремену сам позвао и ватрогасно- спасилачку бригаду где су ме такође саслушали и рекли да, с обзиром да сам звао ЕДБ, они ће утврдити да ли они треба да изађу на терен како би уклонили то стабло које је на сред улице. Свакако, како ми је реко оператер, они ће контактирати службу у Гроцкој да буду у приправности.
Екипа ЕДБ-а је негде око 4 сата ујутру завршила са искључивањем читаве улице 14. Октобра са напонске мреже. Због специфичности случаја, тражили су најбоље решење те је мало све то потрајало. При одласку, саопштили су ми да ће њихова екипа ујутру већ изаћи на терен и оспособити читаву улицу, што се електро инсталација тиче.
Оно што ме је забринуло у целој тој ситуацији, апсолутно никог од комшија нисам видео. Мало ми је то било чудно.. Па да ли је могуће да сам само ја приметио и чуо да је настао овакав хаос?
Како је екипа ЕДБ-а отишла, отишао сам и ја до куће. Негде око 6 ујутру ме стигао умор. Знам да ме пробудио звук моторних тестера, негде после пола 8.
И стварно, да не поверујете, екипа ЕДБ-а је већ била у улици, исекла јасен што је пао и кренула је са санацијом мреже. Ја сам, најискреније, био запањен таком њиховом акцијом, и ако могу да их оценим рекао би 10 – ( минус да се не искваре). С обзиром да је било скоро 8 сати, реших да зовем једну по једну службу. Звао сам прво кол центар Телекома. Лепо ме саслушаше, узеше податке и рекоше да ће ме неко контактирати. Веровали или не, ја не знам да ли је прошло два или три сата, кад ево радника телекома! Опет просто да не поверује човек својим очима, ушима и свим осталим чулима. Мајстор погледа ситуацију и каже да је незгодно што је пао стуб и да то је тешко данас санирати. Упитао ме је да ли користим још нешто осим телефона, ја му рече интернет и иптв. Уф, ако је тако, мораћемо нешто да решимо, рекао је.
У року од пола сата, закрпи стару мрежу, везао је за постојећи стуб ЕДБ-а и пусти све у рад. Ја почео да се крстим од чуда. Када се појавио радник Телекома, појавили се и радници Коперникус кабловске. И они почеше одмах да санирају квар. Средише га веома брзо. Дан, што се тиче ових услуга, просто да не поверујете. А да, не знам како су сазнали и да лих је неко звао, али и радници Гронета су дошли да провере да нису покидане њихове инсталације. Претпостављам да су видели објаву код мене на фејсбуку да су покидане инсталације, па дошли да провере сами. Искрено, и за то „капа доле“.
Овако како су ове службе функционисале помислио би човек да живимо у иделаној земљи. Што се тиче њих дан би ми, без обзира на дату околност, био презадовољан.
Међутим, поред свих ових служби што сам звао, решио сам да зовем и оне најодговорније за несрећну околност- Комуналну инспекцију у Гроцкој, јер није одрадила свој посао. За то би требалот неко да одговара, мислим то да смо у нормалној земљи. Одем на сајт гроцка рс, погледам број телефона инспекције, неки мобилни. Окренем ја тај број, цврц, број недоступан. Ја поново позовем, да проверим да нисам погрешио, кад оно опет исто.
На истом том сајту, под том рубриком контакти, нацртан неки црвени телефон. Каже ради нон стоп и да може на том броју да се пријави корупција, лоше вођење службе и бла труц бла..
Позовем ја тај број. За разлику од прошлог, овај је бар звонио. Једно три четири пута је зазвони и јави ми се „тета са оне стране “ жице која каже ми да је не могуће сада да остварим везу ( чини ми се да је тако на енглеском).
Након тога, пронађем број централе ГО Гроцка. Позовем ја тај број, он заузет. Позовем поново и добијем везу. Љубазан глас каже ми да сачекам , да ће ме пребацити на инспекцију….
Јави ми се неки женски глас. Одмах у гласу препознах да испија први гутљај кафе.. Ја сам, као што сам напоменуо мало пре, увек у таквим ситуацијама фин и сталожен.
Госпођи која „срче“ кафу кренем да објашњавам да сам слао допис и да је долазила Саобраћајна инспекција и да је поново вратила случај на њих. Ја не бих да вам препричавам ово, најбоље је да послушате шта је дотична изговорила:
Након овог разговора, позвао сам председника Комисије за елементарне непогоде Ђорђа јевтића. Њега сам се онако уморан сетио да има некакве везе са непогодама и сличним ситуацијама у Гроцкој. Њему сам пријавио шта се десило и упитао коме да пријавим рад Комуналне инспекције Гроцке, с обзиром да ни на терен неће да изађу како би утврдили чињенично стање. Рекао ми је да морам да шаљем допис кабинету председника ГО Гроцка. Е шијо ми га Ђура, ја ћу сада све гори и пуца да пишем још и допис кабинету..
У овој тој ситуацији борбе са кабадахијом управе ГО Гроцка, покушао сам да контактирам и локалног одборника, који је пред изборе од куће до куће ишао да тражи да грађани гласају за њега… Од њега тек „ич“ нисам добио. Једва ми на СМС одговорио.
Било како било, сва збрка је нестала око 13 часова када су радници ЕДБ-а завршили са радовима и пустили потрошачима струју. Након њих смо у комшилуку сазнали комеје и шта „цркло“. Добра ствар је што се тог јутра, након што је свануло, комшилук ипак се удружио и био сложан. Колико сам у ноћи био скептичан где су и шта раде, када нема никог, толико ме одушевила сложност за решавање проблема готово читавог комшилука. Изгледа да је ноћашње захлађење допринело да они спавају чврстим сном, те ништа у току ноћи нису чули.
Оно што је најжалосније у свему, још је јасенова остало. Нико жариште није санирао! Први ветар донеће стрепње читавој улици. Исечени јасен је остао да лежи поред пута. Ко зна ко ће га, да ли ће га и када ће га уклонити.
Службе ГО гроцка су још једном показале право лице колико се брину о својим суграђанима. Потврдили су ону вечиту сумњу код народа, да су они ту само када им гласови за изборе требају.
Да баталимо ту политику, јер ја се највише плашим да због нерешавања овог проблема неко не изгуби живот! Улица је иделана за дечицу која стално ту трчкарају или возе бициклу, играју се. Не знам што још рећи а да не заплачем на сву трагедију која је била и која ће се тек дести ако неко не реагује. Наместићу ја рачунар, комшија тв, шпорет.., али ко ће нам вратити, не дај боже, дечији или људски живот?
Е па господо општинари, СРАМ ВАС БИЛО! Ви сте убице!
Жељко Маторчевић
