Највећи дужник председник, шеф обезбеђења табаџија, новинар пребијен, новинару запаљења кућа, новинари и даље непожељни, све је контра позиција и опозиција…..
Како и зашто смо од једног цивилизованог друштва, са чрвстим моралним вредностима за врло кратко време утонули у ову септичку јаму лажи, превара, лажних вредности и систематског лоповлука и да ли је баш тако?
Док седимо у својим домовима размишљајући како да платимо струју пошто нам плата касни, а нисмо сигурни да ће је бити,напредњаци из Гроцке нас константно бомбардују статискима, предвиђањима, плановима за боље сутра, боље прекосутра. Злим Албанцима са Косова и империјалистичким плановима зле Америке, домаћим издајницима, великим патриотама..
Убеђују нас да смо ми проблем, да треба да будемо захвални што уопште постојимо. Да ако не размишљамо, не галамимо и слепо пратимо и верујемо у њихове бајке, можда добијемо неки слабо плаћени посао у некој државној или државно/приватној компанији, пошто више од тога и не заслужујемо.Поделили су нас на оне који немају и не верују да ће икада имати и на оне који имају. Они који имају не верују онима који немају са идејом, ако сам могао ја, могу и они.
Не можемо рећи да нису у праву, али је питање која је цена тог успеха. Цена успеха код нас је одрицање од свих моралних и друштвених вредности, цена коју нису сви спремни да плате, зато што није ни потребно. Она наша општина која је бринула о својим грађанима и у којој је достојанствено било живети, она наша општина где се ценило поштење и рад, није нестала, није престала да постоји. Та општина смо били ми, и данас смо општина ми!
Никада нам није био проблем Косово, Америка, позоција или опозиција.
Проблем је што смо изгубили наду и поверење, поверење у нас саме. То је и разлог зашто нас непрестано бомбардују са свих страна лажним идеалима и непостојећим бабарогама из комшилука. Зато што знају да ако само на тренутак олабаве свој медијски стисак, цела машинерија ће се распасти као кула од карата.
Да ли је Гроцка заиста постала септичка јама? Јесте, али врло лако се може вратити на прави пут. Све зависи од Вас, да ли сте заборавили ко сте, одакле потичете и да ли вам је пречи државни посао од 40 хиљада или достојанство, ваша деца и ваша будућност. Ова риба смрди од главе, али се не мења од главе, већ из Ваше собе, комшилука, села и варошице.
Усправимо се данас, корачајмо достојанствено, зато што ово јесте достојанствена општина, општина свих нас. Иако немамо канализацијум усмеримо фекалије где им је место.
Жељко Маторчевић
Одабери музику коју волиш, кликни на старт (play) и уживај!
