Гледам ове прилоге и објаве на интернету што су пекли волове у центру Гроцке у сред највећег поста, и не могу да издржим а да се не огласим.
Ја сам цео живот био комуниста, поносни члан СКЈ-а, и то у најлепше време за нашу земљу. Прешао сам после по аутоматизму у СПС, али се нисам слагао да политиком локалног одбора у Гроцкој тих деведесетих година, па сам се са неколицином пријатеља издвојио у ЈУЛ (Југословенска левица Мире Марковић).
Ја сам по опредељењу атеиста, али поштујем сваку веру и нацију.
Од рођења живим у Гроцкој и за својих седамдесет година не могу да верујем шта се ово ради у нашој општини.
Мене су некада прозивале комшије да смо јахали попове, кречили цркве, забрањивали славе…али то ме увек на неки начин болело, јер ја то нити сам радио, нити сам присталица таквих поступака.
Ја не могу да верујем да су у сред највећег православног поста, баш они који су ме прозивали некада да наша страна је то радила, они организовали највећи мрсни догађај у Гроцкој.
Еее, па шта су рекли ти свештеници у Гроцкој, јел могуће да су одобрили ово грехом обузето вашарско весеље, јел могуће да су после пар дана истим тим људима ишли да освештају чесницу, бадњак, вино?! Ја просто не могу да верујем, па ми смо некад у СКЈ у знали за ред, па никада ово не би урадили и нисмо, баш из разлога да не увредимо људе, комшије православне вернике.
Јел могуће да је у Гроцкој црква окречена изнутра у бело, као дневна соба, да има разглас као дискотека?
Па ово није јахање попова, ово је силовање попова.
Нажалост још веће сам разочарење доживео на самој манифестацији. Поставили оне турске шаторе, жена мислила да снимају Сулејмана Величанственог па тражила га да се слика са њим, пошто воли ту серију.
Поставили онај шпалир са штандовима СНС-а ко да је сајам беле технике, само ми нуде и гурају оне оловке, упаљаче и календаре, мисле ја ћу се продам за те глупости.
А народ буквално ко стока, ко да ће умру од глади, трпају по две три лепиње у кесе и торбе, ко да ће сутра глад да наступи, гурају се једни преко друго, отимају се једноставно. Потсетило ме на бонове и редове деведесетих у време инфлације.
Они углађени и налицкани полу писмени политичари, мало стојаше под шатор за неки барски сто, ко да су у сватове кренули, неки се и обратише, и утекоше веома брзо.
Једино добро што је било то је што су пустали музику за разгласа и то хитове осамдесетих година од Шабана, Јашара, Зорице Брунцлик и других.
Кад све саберем, обузме ме страх за будућност наше омладине и мојих унука, ми комунисти што смо направили ови данас не могу ни да окрече.
Ваш драги Грочанин
Смрт фашизму слобода народу.
Јул је кул.
