Окупљени грађани их пажљиво слушају. Поједини аплаудирају, други незаинтересовано слушају. Очигледно је, да овај скуп некоме не одговара. У позадини скупа стоји повећа група младих и набилдованих особа са дебелим вратовима и ћелавим главама, нису ту случајно.
Организованом скупу прилазе полицајци. Постављају се кордони у облику потковице. Сваки полицајац на лицу носи ,,фантомку“. Грађани се питају зашто, зашто крију своја лица?
Сигуран сам да тим маскама не прикривају страх. Њихова лица су забринута које ће наређење добити. Да ли да итервенишу, или не? Ако одбију наређење, како ће прехранити породицу, платити стан, ишколовати децу?
Сви су свесни да ће ујутру добити отказ ако не изврше наређење. Ко ће за запосли полицајца који је добио отказ?
Које је то алтернативно занимање за полицајца? Нема га.
Ћелавци се мешају са окупљеним грађанима. Звижде полицајцима. Бацају некакве предмете у њиховом правцу. Очигледно је да су и они од некога добили наређење. Ко је тај неко?
Да ли су наређења ,,координирана“? Очигледно је да јесу. Питам се ко је у „командном центру“. Грађани то неће никада сазнати. Могу само да наслућују.
Стиже и наређење. Прекинути скуп, разбити протестанте уз употребу физичке снаге и гумених палица.
Ћелавци су обавили свој део посла. Издвајају се из окупљене масе и одлазе у бочне улице, што даље од грађана и полиције. Задатак је обављен. Стиже и званично саопштење: ,,Полиција је нападнута, морали су да се бране“
Тако ће бити увек док владајуће странке у редове полиције доводе своје људе. Начелници су одувек били у полицији. Никада се нису мешали у рад полиције, нити су преузимали команду. То данас није случај.
Ко све добија полицијску значку и чија наређења морају да извршавају. Ни мало им не завидим.
Да би били правна држава морамо да имамо независно судство, независно тужилаштво и полицију која је подређена тужилаштву,а не министру унутрашњих послова.
Некада, друг милицајац је био господин. Да ли је данашњи полицајац господин?
За сада, Србија је све осим правне државе.
Милан Јовановић
*Лични став аутора текста није и мишљење Жиг инфа
