Да ли сте икада покушали са мачком да играте шах? Да ли сте икад покушали са псом да причате о Хегелу? Да ли сте покушали да скочите на кров неке зграде, или да препливате океан? Јесте ли покушали можда да подигнете брдо увис, или да убедите вука да не једе месо? Нисте? Па зашто?
Можда зато што вам је унапред било јасно да од тога нема ништа, да су то немогуће мисије и решени да се не батргате око тога нисте ни покушавали? Можда и зато што сте схватили природност онога што вас окружује, можда сте без премишљања прихватили да је ваздух једноставно ваздух и да је земља просто земља, а да вода није ништа друго до вода, као што је ватра оно што гори. Осећате природност у себи и око себе и у другима и јасно вам је шта је природно, као што вам је јасно шта је неприродно. Али, авај…
Играте се неприродним као да је то нормално и кад се деси да је резултат ваше игре наказност и одсутност онога што би требало да буду одлике вас као људских бића онда цвилите и кривите неког другог, јер сте превише велике кукавице да сносите одговорност за своја недела. Понекад се запитам, да ли би рецимо пристали на то да престанете да дишете и да живите без ваздуха, чисто експеримента ради? Не би, наравно, јер сте поред свега створења која воле да живе, ма шта то неком значило.
Па кад смо већ код тога, да све што живи воли да живи (да све што расте и треба да расте) одакле онда толика мрзовољност према другим облицима живота, према другим људима, према свему што није директно везано за ваше судбине. Запитајте се једном бар, ако никад нисте, да ли је ваша жеља већа или мања у односу на туђе жеље, да ли имате право да газите по другима до те мере да им угрожавате живот? Запитајте се шта би се десило да сви себи дају то исто право и онда схватите да сте себи дали нешто за право што није ваше и да сте само обични олоши и багра, уколико сте то учинили.
Па, изведите закључке до краја и схватите да је од суштинског значаја да будете добронамерни једни према другима, да сте заједница која треба да живи, а не скуп индивидуалаца где свако гледа само свој интерес. У тој заједници није од суштинског значаја ни пол, ни узраст, ни верско, ни политичко опредељење, као што није од суштинског значаја ни националност, ни боја коже, нити било шта од свих тих ствари које су вас досад држале раздвојене.
Сви ви који читате ове редове имате толико много тога заједничког да су све поделе које доносе размирице, немире, ратове и уништавања сваке врсте само једноставна манифестација зла које се појављује у најразличитијим облицима. Ако сте слуге зла идите лепо и цркните што даље од нас који то нисмо.
Ако сте људи, покажите то отворено без икаквог пренемагања и пружите руку оном коме је потребна и поздравите понуђену руку. Погледајте око себе и видећете да нисте сами и схватите за-бога-милога да ће се сва васиона кроз све своје појавне видове потрудити за вас, јер се ништа друго од вас не очекује него да будете оно што јесте. И немојте ни да покушавате да са мачком играте шах, или са псом да расправљате о Хегелу.
Освалд Томовић
