Морам признати да ми је као интелектуалцу мало чудно да водим политичку полемику са особом слабог образовања али зато мале списатељске вештине.
Елем мој друг снажни грађанин, ниједном својом речју није оспорио било шта што сам, рачунајући да водим озбиљну политичку дебату, навео, ни то да је политички подражавао Вука Јеремића, ни то да му је активно учествовао у кампањи 2017.године, па нити то да се истом том Вуку Јеремићу обраћа са крајње примитивним омаловажавањем његовог раста (као да неко може да одлучи колико ће бити висок) или још примитивнијим бројањем крвних зрнаца ко су му били бабе и деде и (као да неко може да бира ко ће му бити баба или деда)
Међутим мој друг бивши демократа, уместо да одговори на праве аргументе политичке дебате, ваљда у недостатку било чега паметног да каже, уместо да оспорава аргументе он оспорава личност, па тако је битно какав је дезен и крој панталона онога ко му је упутио критику, да ли критичар носи браду, или пак има неозбиљно понашање, све свему као што се може видети примитивизму никад краја, мада то и не чуди будући да се ипак ради о напредњаку превртачу (то су они напредњаци који су то постали тек након доласка на власт), за разлику од друге врсте напредњака прелетача.
Не тако давно ти и твој политички роДитељ електричар из Умчара, организовали сте прославу и веселили се у ишчекивању смрти председника СНС-а у Гроцкој, а после сте први кидисали на казан код истог кад је претекао.
У недостатку елементарног образовања, иако је диплому више школе стекао у позној петој деценији живота, политичку је дебату о недостатку сопственог достојанства у политичком деловању, претворио у пљувачину достојну сваког правног народног посланика СНС-а, ко је коме био шеф, ко је коме дао плату, ко је коме дао кола и сличне баљезгарије које су од круцијалног значаја ваљда само њему, јер су од истине удаљене неких 20-ак светлосних година.
Сви још памтимо када си свог роДитеља, великог идеолога Жирета водио у лов поред Дунава на Белом брду у трску да ловите гуску.
Истине ради да сам у политици увек био иза њега, је толика лаж која само оправдава његов политички изборе да постане напредњак, јер поштен човек не може бити напредњак.
Чињеница јесте и биће да док сам ја био одборник и члан извршног одбора општине Гроцка он је био задужен за доношење ледених коцки и свежих трешања тадашњем председнику општине. Е то се мој друже из општине Калуђерица зове истина, а када неко лаже за тако елементарну ствар како му се може веровати за било шта друго, поготово ако се зна колико је он руку ујео од Драгана Раденовића, Горана Стаменковића, Владана Зарића, Велимира Илића, дуг је списак….
И да закључим, мој друг ће се вероватно даље бавити мојом фризуром и уникатним дизајном мојих ципела, мада никада се не зна, можда буде образлагао којим данима возим бицикл, све ће вероватно поменути осим најважнијег, да је у политици изгубио свако достојанство, и што је најболније да постоји неко ко је то свима показао.
Мој друже Горане уместо да ти узор из Косовске битке буду Цар Лазар и Милош Обилић, теби је узор потурица Мустафа.
*Одговор Немање Тодоровића на текст Горана Пекарског „Ко се одазива на моје звиждуке?“
