Џаба приче, савети, наговарања… Школу нема, ни дана радног стажа, задужује се код зеленаша…
„Од њега нема бољег. Волим га. Мој је.“
Четири године.
Помислила је да ће се променити кад се венчају. Да ће се уозбиљити, смирити… јок.
Само су батине биле озбиљније, иако се то мање видело јер није мрдала од куће, осим на посао, а и боловања су постала чешћа. Шминком је скривала модрице, а он јој је понеком хаљином из „секондхенд“ продавница мазао очи.
Још четири године.
„Промениће се. Досадиће му и курве и пиће и батињање.
Све ће бити боље кад му родим дете.“
Да ли ће син Панта ишта променити?
Да ли ће трпети злостављање још четири године, јер ће можда бити боље?
Или је и Панта „повукао“ на тату?!
Читалац, Милован Пантић, Гроцка
*Лични став аутора текста није и мишљење Жиг инфа
