Пресуду Караџићу изрекло расправно веће којим председава Огон Квон из Јужне Кореје. Чланови су судије Хауард Морисон из Велике Британије и Мелвил Берд из Тринидада
Бивши председник Републике Српске и врховни командант војске Републике Српске Радована Караџић осуђен је у Хашком трибуналу на 40 година затвора
Хаг: Било је злочина, али не и геноцидне намере
ХАГ– Веће Хашког трибунала оценило је данас у пресуди Радовану Караџићу да нема довољно доказа да је постојала намера да се учини геноцид у више босанских општина над хрватским и муслиманским становништвом.
„Веће сматра да нема доказа да је постојала геноцидна намера ни код Караџића ни код чланова заједничког злочиначког подухвата, као ни код појединачних извршилаца злочина да се истреби и потпуно уништи муслиманско и хрватско становништво”, рекао је председник судског већа судија О Гон Квон током читања пресуде.
Судско веће је нашло да су од марта 1992. до краја те године српске снаге заузеле општине у босанско-српским територијама у Босни, после чега је дошло до организованих и систематских злочина против босанских муслимана и Хрвата који су у тим општинама живели.
Веће је такође утврдило да је огроман број Хрвата и муслимана приморан да напусти своје куће.
Веће је утврдило да су припадници српских снага и политичких органа босанских Срба починили убиства као кршење закона и обичаја рата и убиство, истребљење, депортацију, насилно премештање и прогон као злочине против човечности.
Веће није убеђено, на основу доказа, да су лоши услови живота у тим општинама намерно увдени како би дошло до истребљења босанских муслимана и Хрвата.
Караџић крив за снајперисање и гранатирање Сарајева
ХАГ, – У наставку читања пресуде Радовану Караџићу, по оптужбама за злочине у Сарајеву, председник судског већа Хашког трибунала трибунала О Гон Квон рекао је да веће сматра да је оптужени крив за злочине у Сарајеву.
„Оптужени је крив за убиства, нападе на цивиле и терор”, рекао је судија.
Судско веће, како је додао сматра да је Караџић подржавао и одобравао гранатирање Сарајева и снајперске нападе на цивиле.
„Оптужен је користио снаперске нападе и терор као притисак на руковордство босанских муслимана и међунардну зајдницу зарад остварења својих политичких циљева.
Он је значајно допринео реализаицји заједницкцог злочиначког подухвата и без његове пдршке напади на град не би могли да се десе, сматра хашки суд.
Веће Хашког трибунала такође је нашло да је Војска Републике Српске починила злочине против човечности, убиства, и терора над цивилнм становништвом у Сарајеву.
Са својих положаја Срби су свакодневно намерно гађали снајперима цивиле у Сарајеву и насумично гранатирали град и цивилне циљеве.
„Свакодневно је долазило до пуцања на цивиле, док су ишли по восуи, шетали. Пуцало се и на децу док су се играла испред својих кућа, шетала са родитељима и враћала из школе. Српске снаге су их како је навео судија, гађале из снајперских гнезна од маја 1992. до краја рата скоро три године”, рекао је судија О гон Квон.
Јединице сарајевко-босанског корупса су то радиле коришћењем тешког наоружања и артиљеријског оружја.
„Хијаде граната је пало на град током рата и на цивилне објекте, пијаце болнице где су се скупљали и кретали цивили. Веће сматра да се то изводило да би терорисало цивилно становништво. Резултат је да је био на хиљаде убијених и рањених. Сви цивили прошли кроз тежак страх јер нису никада могли да знају да ли ће бити мета напада:, невео је судија.
Веће је одбацило тврдњу Караџићеве одбране да су босански муслимани пуцали на сопствене цивиле да би за то оптужиле Србе и изазвали интервенцију међународне заједнице.
Караџић крив за узимање особља УН за таоце
Веће Хашког трибунала оценило је да Радован Караџић крив за узимање особља Уједињених нација као талаца, јер је подстицао и одобравао њихову отмицу.
„Оптужени сноси појединачну команду одговорност за кривично дело узимање талаца као кршење закона и обичаја рата”, рекао је у наставку читања пресуде судија О Гон Квон.
Уследило је читање тачке оптужнице која се бави злочинима у Сребреници.
У Хашком трибуналу у току је изрицање првостепене пресуде бившем председнику Републике Српске и врховном команданту војске РС Радовану Караџићу. У завршној ријечи, у октобру 2014, тужилаштво је затражило да Караџић буде проглашен кривим по свим тачкама оптужнице и кажњен доживотним затвором, док је Караџић, који се бранио сам, тражио да буде ослобођен кривице. Више од 150 чланова породица жртава, око 200 новинара и више од 50 представника држава и чланова дипломатског кора присуствује данас у Хагу изрицању пресуде Претресног већа Радовану Караџићу, јавља Танјуг.
Објави пресуде, како је најављено из Хашког трибунала, присуствује и више од 100 представника академске заједнице, истраживача и представника организација цивилног друштва, а сав расположиви простор у згради Међународног суда и околини је у потпуности попуњен.
Како би примио што је више могуће посетилаца, Међународни суд користи сав расположиви простор у сопственој згради, као и додатни простор у оближњем конференцијском центру World Forum. Цели простор око зграде Међународног суда је данас блокиран, а приступ контролише холандска полиција. „Захтеви за акредитовање и даље пристижу, неке смо добили и јутрос, иако је рок за пријаве истекао још 16. марта. С обзиром на то да смо у међувремену обезбедили додатни простор, гледамо да медијима изађемо у сусрет”, саопштено је бањалучким медијима у прес служби трибунала.
С обзиром на то да се очекује знатан број представника бошњачких удружења, предвиђено је да се они не сусретну са представницима Републике Српске, да улазе на различите улазе и у различито вријеме и да бораве у различитим просторијама.Караџић, који је био и лидер Српске демократске странке, оптужен је у две тачке за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина, током рата у БиХ 1992-95, јавља Бета.
У преосталих девет тачака, оптужница га терети за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање цивилног становништва, незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца. Та кривична дела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја рата.
Оптужбе против Караџића усредсређене су на прогон Муслимана и Хрвата широм у БиХ 1992-95, који је у седам општина имао размере геноцида; кампању артиљеријских и снајперских напада у циљу терорисања становништва Сарајева током рата у БиХ,узимање особља Унпрофора за таоце у мају и јуну 1995, те геноцид у Сребреници у јулу 1995.
Пресуду Караџићу изрећи ће расправно веће којим председава Огон Квон из Јужне Кореје. Чланови су судије Хауард Морисон из Велике Британије и Мелвил Берд из Тринидада.
П.О. Политика
