Presudu Karadžiću izreklo raspravno veće kojim predsedava Ogon Kvon iz Južne Koreje. Članovi su sudije Hauard Morison iz Velike Britanije i Melvil Berd iz Trinidada
Bivši predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant vojske Republike Srpske Radovana Karadžić osuđen je u Haškom tribunalu na 40 godina zatvora
Hag: Bilo je zločina, ali ne i genocidne namere
HAG– Veće Haškog tribunala ocenilo je danas u presudi Radovanu Karadžiću da nema dovoljno dokaza da je postojala namera da se učini genocid u više bosanskih opština nad hrvatskim i muslimanskim stanovništvom.
„Veće smatra da nema dokaza da je postojala genocidna namera ni kod Karadžića ni kod članova zajedničkog zločinačkog poduhvata, kao ni kod pojedinačnih izvršilaca zločina da se istrebi i potpuno uništi muslimansko i hrvatsko stanovništvo”, rekao je predsednik sudskog veća sudija O Gon Kvon tokom čitanja presude.
Sudsko veće je našlo da su od marta 1992. do kraja te godine srpske snage zauzele opštine u bosansko-srpskim teritorijama u Bosni, posle čega je došlo do organizovanih i sistematskih zločina protiv bosanskih muslimana i Hrvata koji su u tim opštinama živeli.
Veće je takođe utvrdilo da je ogroman broj Hrvata i muslimana primoran da napusti svoje kuće.
Veće je utvrdilo da su pripadnici srpskih snaga i političkih organa bosanskih Srba počinili ubistva kao kršenje zakona i običaja rata i ubistvo, istrebljenje, deportaciju, nasilno premeštanje i progon kao zločine protiv čovečnosti.
Veće nije ubeđeno, na osnovu dokaza, da su loši uslovi života u tim opštinama namerno uvdeni kako bi došlo do istrebljenja bosanskih muslimana i Hrvata.
Karadžić kriv za snajperisanje i granatiranje Sarajeva
HAG, – U nastavku čitanja presude Radovanu Karadžiću, po optužbama za zločine u Sarajevu, predsednik sudskog veća Haškog tribunala tribunala O Gon Kvon rekao je da veće smatra da je optuženi kriv za zločine u Sarajevu.
„Optuženi je kriv za ubistva, napade na civile i teror”, rekao je sudija.
Sudsko veće, kako je dodao smatra da je Karadžić podržavao i odobravao granatiranje Sarajeva i snajperske napade na civile.
„Optužen je koristio snaperske napade i teror kao pritisak na rukovordstvo bosanskih muslimana i međunardnu zajdnicu zarad ostvarenja svojih političkih ciljeva.
On je značajno doprineo realizaicji zajednickcog zločinačkog poduhvata i bez njegove pdrške napadi na grad ne bi mogli da se dese, smatra haški sud.
Veće Haškog tribunala takođe je našlo da je Vojska Republike Srpske počinila zločine protiv čovečnosti, ubistva, i terora nad civilnm stanovništvom u Sarajevu.
Sa svojih položaja Srbi su svakodnevno namerno gađali snajperima civile u Sarajevu i nasumično granatirali grad i civilne ciljeve.
„Svakodnevno je dolazilo do pucanja na civile, dok su išli po vosui, šetali. Pucalo se i na decu dok su se igrala ispred svojih kuća, šetala sa roditeljima i vraćala iz škole. Srpske snage su ih kako je naveo sudija, gađale iz snajperskih gnezna od maja 1992. do kraja rata skoro tri godine”, rekao je sudija O gon Kvon.
Jedinice sarajevko-bosanskog korupsa su to radile korišćenjem teškog naoružanja i artiljerijskog oružja.
„Hijade granata je palo na grad tokom rata i na civilne objekte, pijace bolnice gde su se skupljali i kretali civili. Veće smatra da se to izvodilo da bi terorisalo civilno stanovništvo. Rezultat je da je bio na hiljade ubijenih i ranjenih. Svi civili prošli kroz težak strah jer nisu nikada mogli da znaju da li će biti meta napada:, neveo je sudija.
Veće je odbacilo tvrdnju Karadžićeve odbrane da su bosanski muslimani pucali na sopstvene civile da bi za to optužile Srbe i izazvali intervenciju međunarodne zajednice.
Karadžić kriv za uzimanje osoblja UN za taoce
Veće Haškog tribunala ocenilo je da Radovan Karadžić kriv za uzimanje osoblja Ujedinjenih nacija kao talaca, jer je podsticao i odobravao njihovu otmicu.
„Optuženi snosi pojedinačnu komandu odgovornost za krivično delo uzimanje talaca kao kršenje zakona i običaja rata”, rekao je u nastavku čitanja presude sudija O Gon Kvon.
Usledilo je čitanje tačke optužnice koja se bavi zločinima u Srebrenici.
U Haškom tribunalu u toku je izricanje prvostepene presude bivšem predsedniku Republike Srpske i vrhovnom komandantu vojske RS Radovanu Karadžiću. U završnoj riječi, u oktobru 2014, tužilaštvo je zatražilo da Karadžić bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i kažnjen doživotnim zatvorom, dok je Karadžić, koji se branio sam, tražio da bude oslobođen krivice. Više od 150 članova porodica žrtava, oko 200 novinara i više od 50 predstavnika država i članova diplomatskog kora prisustvuje danas u Hagu izricanju presude Pretresnog veća Radovanu Karadžiću, javlja Tanjug.
Objavi presude, kako je najavljeno iz Haškog tribunala, prisustvuje i više od 100 predstavnika akademske zajednice, istraživača i predstavnika organizacija civilnog društva, a sav raspoloživi prostor u zgradi Međunarodnog suda i okolini je u potpunosti popunjen.
Kako bi primio što je više moguće posetilaca, Međunarodni sud koristi sav raspoloživi prostor u sopstvenoj zgradi, kao i dodatni prostor u obližnjem konferencijskom centru World Forum. Celi prostor oko zgrade Međunarodnog suda je danas blokiran, a pristup kontroliše holandska policija. „Zahtevi za akreditovanje i dalje pristižu, neke smo dobili i jutros, iako je rok za prijave istekao još 16. marta. S obzirom na to da smo u međuvremenu obezbedili dodatni prostor, gledamo da medijima izađemo u susret”, saopšteno je banjalučkim medijima u pres službi tribunala.
S obzirom na to da se očekuje znatan broj predstavnika bošnjačkih udruženja, predviđeno je da se oni ne susretnu sa predstavnicima Republike Srpske, da ulaze na različite ulaze i u različito vrijeme i da borave u različitim prostorijama.Karadžić, koji je bio i lider Srpske demokratske stranke, optužen je u dve tačke za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, tokom rata u BiH 1992-95, javlja Beta.
U preostalih devet tačaka, optužnica ga tereti za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Optužbe protiv Karadžića usredsređene su na progon Muslimana i Hrvata širom u BiH 1992-95, koji je u sedam opština imao razmere genocida; kampanju artiljerijskih i snajperskih napada u cilju terorisanja stanovništva Sarajeva tokom rata u BiH,uzimanje osoblja Unprofora za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Presudu Karadžiću izreći će raspravno veće kojim predsedava Ogon Kvon iz Južne Koreje. Članovi su sudije Hauard Morison iz Velike Britanije i Melvil Berd iz Trinidada.
P.O. Politika
