Онај ко може да докаже да има радни уговор или уговор о образовању у складу са тарифним стандардима земље, сме да радити или да се образује
Дан уочи самита у Бриселу и нешто раније од планираног, у Немачкој је данас на снагу ступио нови пакет законских мера о праву на стицање азила у земљи који, између осталог, предвиђа и да људи са Балкана добију легалне могућности за проналажење посла.
„Људима из Босне, Македоније, Србије, Косова, Албаније и Црне Горе треба да буду дате шансе за „легалну миграцију“ и за рад у Немачкој“, наводе немачки медији, представљајући пакет нових законских решења у циљу савладавања избегличке кризе.
„Онај ко може да докаже да има радни уговор или уговор о образовању у складу са тарифним стандардима земље, сме радити или се образовати“, предвиђа нови закон који је, заправо, требало да ступи на снагу 1. новембра.
Пакет законских мера, за које се каже да представљају пооштрење услова за стицање азила, предвиђа, такође, преносе данас немачки медији, интензивно протеривање одбијених азиланата у земље свог порекла, што се, односи, пре свега на Балканце који долазе из такозваних земаља сигурног порекла.
То значи да у тим земљама нема ни политичког прогона ни политичког мучења, па самим тим ни услова за стицање азила, али се њихови захтеви могу поједначно проверавати.
Србија се већ дуго налази на тој листи, као и Босна и Македонија, а од скоро су и Косово, Албанија и Црна Гора.
Организације за људска права, опозициони политичари, правници и истраживачи живота миграната оштро су реаговали против нових законских решења, која, између осталог предвиђају брзо депортовање одбијених азиланата, без претходног најављивања, како се они, у међувремену, не би могли сакрити од надлежних органа.
На другој страни би, међутим, кроз разградњу бирократских институција и препрека, изградња домова за избеглица требало да буде једноставнија, као и ефикасније мере интеграције оних, који имају право на останак у земљи.
Помоћ за избеглице ће у 2016. години бити повећана на шест милијарди евра, а немачке покрајине и локалне заједнице ће од савезне државе добити додатних три милијарде евра, преносе медији.
Савезна држава обећала је покрајинама и градњу око 150 000 смештајних места за избеглице, уместо садашњих 45 000 који одговарају зимским стандардима, а када је реч о пријемним центрима, ту би подносиоци захтева за азил смели да живе до шест, уместо садашња три месеца и да се, онда, што се односи, пре свега, на Балкан, директно враћају у земље свог порекла.
Протеривање одбијених азиланата се у будуће може одложити за највише три, уместо досадашњих шест месеци и онима, који морају да напусте земљу, а нису то у предвиђеном року учинили, биће ограничена помоћ.
Избеглицама у прихватним центрима ће се, уместо новца, пружати услуге колико год је то могуће, а Немачка ће, најављује се, отворити врата за интеграционе курсеве за азиланте и оне којима се боравак у земљи толерише и, истовремено, повећати финансијска средства за то, преносе данас немачки медији.
Савезна држава предвиђа и могућност да азиланти добију здравствену картицу са којом би могли да иду директно лекару, а подносиоци захтева за азил, који имају медицинско образовање, могу добити шансу да помажу у медицинском збрињавању људи у избегличким камповима.
„Немачка стоји иза својиих хуманитарних и европских обавеза и очекује исто од својих партнера. У то спада и придржавање правила „Даблин ИИИ“ и солидарност при прихвату избегллица. Одлука да се хиљаде избеглица из Мађарске приме, треба да остане изузетак од правила. Немачка тежи фер-расподели избеглица у Европској унији…за савладавање узрока бежаније биће повећана средства за превенцију и превазилажење криза за 400 милиона евра годишње…“, преносе немачки медији данас и наводе да око такозваних транзитних зона нема, међутим, још договора.
„Ново право на азил ступило је на снагу данас. Ипак, око такозваних транзитних зона се, упркос наводном договору у принципу, о томе и даље дискутује. Социјалдемократска партија одбија (СПД) „масовне затворе“, пише данас недељник „Цајт“.
Сам министар унутрашњих послова Немачке Томас де Мезијер је, до душе, без навођења детаља, потврдио да се владајућа коалиција у принципу договорила о стварању такозваних транзитних зона на немачким границама за избеглице, наводе медији.
Он је, такође, рекао да о томе још не постоји коначни договор и да се детаљи морају договорити, али да међу коалиционим партнерима постоји сагласност о томе да се на границама мора омогућити брзи поступак за тражиоце азила.
„То је један велики корак“, рекао је де Мезијер, преносе медији, називајући спорним такве транзитне зоне које, међутим, судећи према анкетама, подржава две трећине Немаца.
Немачки таблиод „Билд“ је ових дана писао да се планирају такозване транзитне зоне на немачким границама, према Аустрији на пример, односно, специјални пријемни центри шаторског или контејнерског типа, директно на границима Немачке ка иностранству.
То би се „прогласило екстериторијалним областима“, што онда значи да „не припадају немачкој државној територији“, сазнаје таблиод.
Ту би се онда за неколико дана одлучивало да ли ће неко бити пријемљен или одбијен и одбијени подносиоци захтева за азил би затим, како се каже, директно били враћани у земљу порекла- возом или авионом или на добровољној бази.
Те зоне би важиле за све оне чији је долазак неоснован, попут људи из земаља такозваног сигурног порекла, пише таблоид.
