БЕОГРАД, 20. октобар 2025. – „Сећате ли се великог естетског подвига из 2022. године, када су градске власти одлучиле да са аутобуса уклоне све рекламе и врате им ‘достојанствен изглед’? Био је то тренутак када смо сви помислили да ће ГСП коначно постати симбол реда и скандинавског минимализма“, подсетио је данас заменик председника Покрета обнове Краљевине Србије (ПОКС) и народни посланик Владимир Ђорђевић.
Како је навео, уместо улагања у боље возне услове, градске власти су кренуле у епску мисију „префарбавања“ аутобуса у чувено „немањићко плаво“, јер је, како се тада представљало, управо боја била кључ визуелног идентитета београдског превоза. „Проблем нису била стара возила, климе које не раде и свакодневни гужеви, већ боја. Само да је плаво, све ће бити боље“, иронично је истакао Ђорђевић.
Међутим, та естетска чистоћа потрајала је тек колико и просечна београдска зима. Већ у јуну 2024. град доноси одлуку о враћању реклама на аутобусе — уз свечано обећање да ће нови Правилник „строго регулисати постављање рекламних порука“.
„Ах, тај магични Правилник! Прво су сами створили хаос, онда га укинули, па поново увели — као да покушавају да уведу правила у вожњу камиказа“, оценио је Ђорђевић.
Док се обећани Правилник, како каже, вероватно налази „у најдубљој фиоци Градске управе, затрпан старим обећањима“, аутобуси су већ почели да блистају у пуном комерцијалном сјају. „Пројекат ‘немањићко плаво’ избледео је као успомена на летњи одмор, уступајући место естетици брзог профита“, нагласио је он.
„Продавали су нам причу о естетици и достојанству јавног превоза, а на крају смо добили старо познати шарени неред — само сада са приходима који пуне градску касу. Иронија је толико густа да би се могла сећи ножем“, поручио је Ђорђевић.
Он је додао да се поставља питање за шта ће се тај новац користити. „Можда за ‘Ћациленд’, тај велелепни циркус власти. Јер тамо нико не седи за џабе“, рекао је Ђорђевић и саркастично додао да остаје само да се „надамо“ да Правилник неће дозволити да са аутобуса грађане гледају „даме сумњивог морала, тајкуни, режимски хероји или градски функционери који им машу и поручују: ‘Ваш јавни простор је наш приватни билборд!’“.
„Уместо стварног решења, добили смо шарену фасаду, нетранспарентност и комичну иронију која нас тера да се запитамо — да ли је овај град вођен естетским критеријумима или економским циркусом“, закључио је Ђорђевић.
