BEOGRAD, 20. oktobar 2025. – „Sećate li se velikog estetskog podviga iz 2022. godine, kada su gradske vlasti odlučile da sa autobusa uklone sve reklame i vrate im ‘dostojanstven izgled’? Bio je to trenutak kada smo svi pomislili da će GSP konačno postati simbol reda i skandinavskog minimalizma“, podsetio je danas zamenik predsednika Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) i narodni poslanik Vladimir Đorđević.
Kako je naveo, umesto ulaganja u bolje vozne uslove, gradske vlasti su krenule u epsku misiju „prefarbavanja“ autobusa u čuveno „nemanjićko plavo“, jer je, kako se tada predstavljalo, upravo boja bila ključ vizuelnog identiteta beogradskog prevoza. „Problem nisu bila stara vozila, klime koje ne rade i svakodnevni guževi, već boja. Samo da je plavo, sve će biti bolje“, ironično je istakao Đorđević.
Međutim, ta estetska čistoća potrajala je tek koliko i prosečna beogradska zima. Već u junu 2024. grad donosi odluku o vraćanju reklama na autobuse — uz svečano obećanje da će novi Pravilnik „strogo regulisati postavljanje reklamnih poruka“.
„Ah, taj magični Pravilnik! Prvo su sami stvorili haos, onda ga ukinuli, pa ponovo uveli — kao da pokušavaju da uvedu pravila u vožnju kamikaza“, ocenio je Đorđević.
Dok se obećani Pravilnik, kako kaže, verovatno nalazi „u najdubljoj fioci Gradske uprave, zatrpan starim obećanjima“, autobusi su već počeli da blistaju u punom komercijalnom sjaju. „Projekat ‘nemanjićko plavo’ izbledeo je kao uspomena na letnji odmor, ustupajući mesto estetici brzog profita“, naglasio je on.
„Prodavali su nam priču o estetici i dostojanstvu javnog prevoza, a na kraju smo dobili staro poznati šareni nered — samo sada sa prihodima koji pune gradsku kasu. Ironija je toliko gusta da bi se mogla seći nožem“, poručio je Đorđević.
On je dodao da se postavlja pitanje za šta će se taj novac koristiti. „Možda za ‘Ćacilend’, taj velelepni cirkus vlasti. Jer tamo niko ne sedi za džabe“, rekao je Đorđević i sarkastično dodao da ostaje samo da se „nadamo“ da Pravilnik neće dozvoliti da sa autobusa građane gledaju „dame sumnjivog morala, tajkuni, režimski heroji ili gradski funkcioneri koji im mašu i poručuju: ‘Vaš javni prostor je naš privatni bilbord!’“.
„Umesto stvarnog rešenja, dobili smo šarenu fasadu, netransparentnost i komičnu ironiju koja nas tera da se zapitamo — da li je ovaj grad vođen estetskim kriterijumima ili ekonomskim cirkusom“, zaključio je Đorđević.
