Стање у области хидроакумулација и језера карактерише катастрофална запостављеност и недопустиво непредузимање озбиљнијих потребних мера чишћења (одмуљавања), упозорио је Ресорни одбор Србија центра (СРЦЕ) за пољопривреду.
То се, како је истакнуто, посебно односи када је у питању стање замуљености и чишћења самих акумулација, у смислу наноса земље, песка и шљунка, ситног камења и тешког механичког и биолошког отпада који се у језера, нарочито у време обилнијих киша и бујица наноси спирањем са околних брда, али и замуљењем отпадом који људи одлажу у језера, а који се таложи на дно.
Основни разлог масовног бујичног наноса муља у водосливнице (језера) је деградација и ерозија околног земљишта изазвана неконтролисаном сечом шума, уз оштећење каменог набачаја по ободу акумулације. Шуме и воде су у биосинтези и једни друге чувају. Овде треба обавезно додати и површинско загађење хидроакумулација (најопаснија је пластика на усисима брана), али и биолошки и хемијски отпад, на око невидљив, који плута ка акумулацијама за водоснабдевање, као на пример угинуле свиње које каналом „Галовица“ плутају ка таложнику на Савском језеру, са којег се, између осталог, Београд преко рени бунара снабдева пијаћом водом.
Одбор за пољопривреду Србија центра упозорио је и да се таложењем муља на дну, хидроакумулације, осим што смањује енергетску ефикасност и тачност регулација воде за летњо-зимски период, јер смањују количину расположиве воде када је у питању производња електричне енергије, претварају у невидљиве депоније покривене водом које могу бити опасне и за људе и за животну средину.
