Stanje u oblasti hidroakumulacija i jezera karakteriše katastrofalna zapostavljenost i nedopustivo nepreduzimanje ozbiljnijih potrebnih mera čišćenja (odmuljavanja), upozorio je Resorni odbor Srbija centra (SRCE) za poljoprivredu.
To se, kako je istaknuto, posebno odnosi kada je u pitanju stanje zamuljenosti i čišćenja samih akumulacija, u smislu nanosa zemlje, peska i šljunka, sitnog kamenja i teškog mehaničkog i biološkog otpada koji se u jezera, naročito u vreme obilnijih kiša i bujica nanosi spiranjem sa okolnih brda, ali i zamuljenjem otpadom koji ljudi odlažu u jezera, a koji se taloži na dno.
Osnovni razlog masovnog bujičnog nanosa mulja u vodoslivnice (jezera) je degradacija i erozija okolnog zemljišta izazvana nekontrolisanom sečom šuma, uz oštećenje kamenog nabačaja po obodu akumulacije. Šume i vode su u biosintezi i jedni druge čuvaju. Ovde treba obavezno dodati i površinsko zagađenje hidroakumulacija (najopasnija je plastika na usisima brana), ali i biološki i hemijski otpad, na oko nevidljiv, koji pluta ka akumulacijama za vodosnabdevanje, kao na primer uginule svinje koje kanalom „Galovica“ plutaju ka taložniku na Savskom jezeru, sa kojeg se, između ostalog, Beograd preko reni bunara snabdeva pijaćom vodom.
Odbor za poljoprivredu Srbija centra upozorio je i da se taloženjem mulja na dnu, hidroakumulacije, osim što smanjuje energetsku efikasnost i tačnost regulacija vode za letnjo-zimski period, jer smanjuju količinu raspoložive vode kada je u pitanju proizvodnja električne energije, pretvaraju u nevidljive deponije pokrivene vodom koje mogu biti opasne i za ljude i za životnu sredinu.
