Pročitah u tekstu koji je objavljen na portalu „Nova.rs“ da bivši dekan Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i ponosni član Revizione komisije profesor Vladimir Kuzmanović kaže da građevinski dnevnici sa rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu nisu objavljeni!?
Građevinski dnevnici su objavljeni, a kao dokaz dostavljam izvod iz građevinskog dnevnika od 4. jula, dan pre nego što su putnici počeli da koriste vestibil B u okviru koga se nalazi nadstrešnica. U građevinskom dnevniku od 4. jula 2024. godine piše: ”U prisustvu predstavnika Investitora i Nadzora izvršen je pregled prostorija u krilu B o čemu je napravljen odgovarajući zapisnik. Time su se stekli uslovi za otvaranje krila B za korišćenje putnika”.
Građevinski dnevnik je vodio izvođač konzorcijum kineskih kompanija. Konstatovali su da je dan pre puštanja putnika investitor (Infrastruktura železnica Srbije primila krilo B i otvorila ga za putnike) uz odgovarajući zapisnik.
Dakle, građevinski dnevnici postoje i objavljeni su. Za njih ne zna profesor Kuzmanović ali ni novosadsko više tužilaštvo, jer su tamošnji tužioci Lepotić i Josimović verovatno uz podršku svoje šefice Dolovac ili iz neznanja, doneli odluku da ne uvrste ovaj građevinski dnevnik u dokazni materijal kao što nisu uvrstili ni Komercijalni ugovor i ni Ugovor o korišćenju javne železničke infrastrukture.
Lepotića i Josimovića dokazi i pravo ne interesuju, jer oni izgleda imaju zadatak koga moraju da optuže a koga moraju da zaštite. Ovo je svojevrsna pravna indulgencija (institut katoličke crkve za oprost grehova).
Verujem da sam proteklih meseci ukazao na odlučne činjenice koje govore o kardinalnim propustima tužilaštva u Novom Sadu koji ukazuju u kojoj meri je odgovorna takozvana struka, kako građevinska tako i tužilačka.
Problem vidim u tome što je ovaj predmet u toj meri politizovan da se principi krivičnog prava primenjuju sekundarno, tek ako baš moraju. To uništava ovaj krivični predmet. Propusti Revizione komisije izazvali su domino efekat. Ta komisija je donosilac odluke koja je izazvala posledice, a ne njen izvestilac. To je tako.
Ko još pamti prvi zahtev studenata?
