Петог јуна, неколико минута након 23 часа добио сам позив од сестре да нам насилници лупају на врата и да брзо дођем кући. Дошао сам до стана што сам брже могао, брига за сестром ме је изједала сваке секунде пута до нашег стана, али када сам стигао дочекали су ме полицајци у цивилу који су ме привели и одузели ми мобилни телефон који је касније послат „на вештачење“ и до данас ми није враћен, изјавио је председник омладине Београда Новог лица Србије студент Матеја Милкић.
Првобитно су одбијали да ми кажу због чега сам приведен, био сам избезумљен због чињенице да сам приведен јер знам да нисам прекршио ниједан закон. Моји родитељи нису знали где сам. У ПС Бежанијска коса сазнао сам да сам оптужен за наводно ремећење јавног реда и мира и да сам био део масе која је нападала Милоша Павловића. Ја те ноћи нисам био испред Студењака, био сам згранут овом лажном оптужбом, али и убеђен да ћу истрајати и борити се против ове гнусне лажи као што се моји саборци свакодневно боре против напредњачке тираније, додаје Милкић.
Након тога пребачен сам у станицу 29. новембар, где сам срео још неколико студената, људи који су делили моју судбину и били неправедно гоњени. Неколико сати након тога сам заспао, а пробудила ме је бука која је допирала изван станице – у том тренутку сам се осетио јаче и лакнуло ми је – добро је, нисам сам, људи су дошли да нас подрже. Борба није била узалудна, друштво је коначно изградило солидарност. Убрзо након тога су ме пустили, као да се ништа није десило, вероватно свесни тога да не могу да ме више држе у притвору за неодрживу оптужбу. Никада нећу заборавити овај дан и режимску силу која се сручила на мене и моје ближње, али која нас је још више зближила, такође никада нећу престати да будем захвалан свим грађанима и саборцима који су тог дана дошли испред Полицијске станице „29. новембар“ да нас бране и траже правду, поручио је Матеја Милкић из Новог лица Србије
