Petog juna, nekoliko minuta nakon 23 časa dobio sam poziv od sestre da nam nasilnici lupaju na vrata i da brzo dođem kući. Došao sam do stana što sam brže mogao, briga za sestrom me je izjedala svake sekunde puta do našeg stana, ali kada sam stigao dočekali su me policajci u civilu koji su me priveli i oduzeli mi mobilni telefon koji je kasnije poslat „na veštačenje“ i do danas mi nije vraćen, izjavio je predsednik omladine Beograda Novog lica Srbije student Mateja Milkić.
Prvobitno su odbijali da mi kažu zbog čega sam priveden, bio sam izbezumljen zbog činjenice da sam priveden jer znam da nisam prekršio nijedan zakon. Moji roditelji nisu znali gde sam. U PS Bežanijska kosa saznao sam da sam optužen za navodno remećenje javnog reda i mira i da sam bio deo mase koja je napadala Miloša Pavlovića. Ja te noći nisam bio ispred Studenjaka, bio sam zgranut ovom lažnom optužbom, ali i ubeđen da ću istrajati i boriti se protiv ove gnusne laži kao što se moji saborci svakodnevno bore protiv naprednjačke tiranije, dodaje Milkić.
Nakon toga prebačen sam u stanicu 29. novembar, gde sam sreo još nekoliko studenata, ljudi koji su delili moju sudbinu i bili nepravedno gonjeni. Nekoliko sati nakon toga sam zaspao, a probudila me je buka koja je dopirala izvan stanice – u tom trenutku sam se osetio jače i laknulo mi je – dobro je, nisam sam, ljudi su došli da nas podrže. Borba nije bila uzaludna, društvo je konačno izgradilo solidarnost. Ubrzo nakon toga su me pustili, kao da se ništa nije desilo, verovatno svesni toga da ne mogu da me više drže u pritvoru za neodrživu optužbu. Nikada neću zaboraviti ovaj dan i režimsku silu koja se sručila na mene i moje bližnje, ali koja nas je još više zbližila, takođe nikada neću prestati da budem zahvalan svim građanima i saborcima koji su tog dana došli ispred Policijske stanice „29. novembar“ da nas brane i traže pravdu, poručio je Mateja Milkić iz Novog lica Srbije
