У препуној сали Дома омладине у Елемиру, у недељу 21. септембра 2025, одржана је представа „У потрази за домом“ и панел-дискусија „Уметност и култура отпора“, у организацији Миксер фестивала и локалне иницијативе СНОП и њихове Елемирске фабрике културе. Подршку им је пружио и покрет Нови Оптимизам.
Представа „У потрази за домом“, инспирисана докторским радом Јелене Владушић, настала је у режији и по тексту Анђелке Николић. Глумице Јана Декански и Андријана Драгнић тумачиле су више од двадесет различитих улога, дајући глас заборављеним и неиспричаним судбинама оних који су Балканом пролазили у потрази за новим животом. Уз спој фотографија и личних прича, снажна емотивна представа суочила је публику са темама миграција и потраге за припадањем.
„У потрази за домом“ део је европског пројекта Тхеатре ин Оне Цар, у продукцији Миксер организације, а уједно је и мастер пројекат глумице Јане Декански.
Након представе уследила је дискусија у којој су говорници сагледали уметност као моћан инструмент отпора и механизам јачања локалних заједница.
Панел је отворио драматург и менаџер у култури, суоснивач Миксер фестивала Иван Лалић, подсећањем да је разговор инспирисан књигом професорке Милене Шешић Драгићевић, наглашавајући да уметници имају посебну обавезу да артикулшу отпор према репресивним механизмима државе и отворе простор за слободну мисао.
Да уметност има дубоку везу са грађанским ангажманом указао је Милан Соломун из грађанске иницијативе из Елемира СНОП. Он је истакао да су мештане Елемира ујединили протести и заједничка воља, из чега је настала идеја Елемирске Фабрике културе. „Циљ је да спајамо људе. Препознали смо танку нит између уметности и протеста и желимо да је сачувамо и развијамо, нећемо стати“, поручио је Соломун.
У вези с тим, Здравко Вулин, менаџер у култури и активиста иницијативе Мој Бач, упозорио је да су улице и слободни људи данас једино уточиште за независне уметнике у Србији. „Ми смо на улицама јер тражимо нормалан живот и основне критеријуме да би друштво могло да буде део цивилизованог света. Неки нови оптимизам је једини начин да се победи мрак“, рекао је он.
О значају критичког мишљења говорила је новинарка и ауторка подкаста „Снага ума” Миљана Нешковић, нагласивши да су уметност и култура део отпора, без којих нема ни здравог друштва. „Култура је увек истина. Због тога што почива на критичкој мисли, она је услов за једно политички здраво друштво.“
На важност оптимизма подсетио је карикатуриста и илустратор Душан Петричић. „Свестан сам чињенице да без наивности и без оптимизма не би било људске цивилизације. Замислите тај свет да нема оптимиста, да нема наивних људи који упркос грубим чињеницама верују да ће се ствари ипак променити“, истакао је он.
У свом обраћању, суоснивачица ДЦИ Института за дигиталне комуникације Ана Мирковић оценила је да оптимизам данас није наиван, већ рационалан: „Видим крај ове власти и почетак једног новог, солидарног и емпатичног друштва. Студенти су својим ходом по Србији излечили друштво“, поручила је она.
Панелисти су разговарали о улози уметности и културе као инструмента друштвеног отпора и механизма артикулисања локалних проблема.
На крају, оснивач покрета Нови Оптимизам Бранислав Гута Грубачки поручио је да отпор мора бити озбиљно организационо и политички артикулисан. „Имамо посла са озбиљном злочиначком организацијом. Не може се до промене само са ламентима, потребна је стварна воља и политичка артикулација.“
Учесници су поручили да уметност и култура не смеју бити посматране само као естетски израз, већ као катализатори јавног дијалога и инструменти грађанског активизма, јер, како је речено у Елемиру, без оптимизма нема промена и будућности.
