U prepunoj sali Doma omladine u Elemiru, u nedelju 21. septembra 2025, održana je predstava „U potrazi za domom“ i panel-diskusija „Umetnost i kultura otpora“, u organizaciji Mikser festivala i lokalne inicijative SNOP i njihove Elemirske fabrike kulture. Podršku im je pružio i pokret Novi Optimizam.
Predstava „U potrazi za domom“, inspirisana doktorskim radom Jelene Vladušić, nastala je u režiji i po tekstu Anđelke Nikolić. Glumice Jana Dekanski i Andrijana Dragnić tumačile su više od dvadeset različitih uloga, dajući glas zaboravljenim i neispričanim sudbinama onih koji su Balkanom prolazili u potrazi za novim životom. Uz spoj fotografija i ličnih priča, snažna emotivna predstava suočila je publiku sa temama migracija i potrage za pripadanjem.
„U potrazi za domom“ deo je evropskog projekta Theatre in One Car, u produkciji Mikser organizacije, a ujedno je i master projekat glumice Jane Dekanski.
Nakon predstave usledila je diskusija u kojoj su govornici sagledali umetnost kao moćan instrument otpora i mehanizam jačanja lokalnih zajednica.
Panel je otvorio dramaturg i menadžer u kulturi, suosnivač Mikser festivala Ivan Lalić, podsećanjem da je razgovor inspirisan knjigom profesorke Milene Šešić Dragićević, naglašavajući da umetnici imaju posebnu obavezu da artikulšu otpor prema represivnim mehanizmima države i otvore prostor za slobodnu misao.
Da umetnost ima duboku vezu sa građanskim angažmanom ukazao je Milan Solomun iz građanske inicijative iz Elemira SNOP. On je istakao da su meštane Elemira ujedinili protesti i zajednička volja, iz čega je nastala ideja Elemirske Fabrike kulture. „Cilj je da spajamo ljude. Prepoznali smo tanku nit između umetnosti i protesta i želimo da je sačuvamo i razvijamo, nećemo stati“, poručio je Solomun.
U vezi s tim, Zdravko Vulin, menadžer u kulturi i aktivista inicijative Moj Bač, upozorio je da su ulice i slobodni ljudi danas jedino utočište za nezavisne umetnike u Srbiji. „Mi smo na ulicama jer tražimo normalan život i osnovne kriterijume da bi društvo moglo da bude deo civilizovanog sveta. Neki novi optimizam je jedini način da se pobedi mrak“, rekao je on.
O značaju kritičkog mišljenja govorila je novinarka i autorka podkasta „Snaga uma” Miljana Nešković, naglasivši da su umetnost i kultura deo otpora, bez kojih nema ni zdravog društva. „Kultura je uvek istina. Zbog toga što počiva na kritičkoj misli, ona je uslov za jedno politički zdravo društvo.“
Na važnost optimizma podsetio je karikaturista i ilustrator Dušan Petričić. „Svestan sam činjenice da bez naivnosti i bez optimizma ne bi bilo ljudske civilizacije. Zamislite taj svet da nema optimista, da nema naivnih ljudi koji uprkos grubim činjenicama veruju da će se stvari ipak promeniti“, istakao je on.
U svom obraćanju, suosnivačica DCI Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković ocenila je da optimizam danas nije naivan, već racionalan: „Vidim kraj ove vlasti i početak jednog novog, solidarnog i empatičnog društva. Studenti su svojim hodom po Srbiji izlečili društvo“, poručila je ona.
Panelisti su razgovarali o ulozi umetnosti i kulture kao instrumenta društvenog otpora i mehanizma artikulisanja lokalnih problema.
Na kraju, osnivač pokreta Novi Optimizam Branislav Guta Grubački poručio je da otpor mora biti ozbiljno organizaciono i politički artikulisan. „Imamo posla sa ozbiljnom zločinačkom organizacijom. Ne može se do promene samo sa lamentima, potrebna je stvarna volja i politička artikulacija.“
Učesnici su poručili da umetnost i kultura ne smeju biti posmatrane samo kao estetski izraz, već kao katalizatori javnog dijaloga i instrumenti građanskog aktivizma, jer, kako je rečeno u Elemiru, bez optimizma nema promena i budućnosti.
