Pre tačno 20 godina, tokom maja 2005, dnevni list Danas pratio je politička previranja u beogradskim opštinama Grocka i Zvezdara, gde su pokušaji smena opštinskih rukovodstava izazvali pažnju javnosti. U fokusu su bili pokušaji da Srpska radikalna stranka proširi svoje učešće u vlasti na još jednu opštinu – Grocku, dok je u Zvezdari Demokratska stranka s koalicionim partnerima bezuspešno pokušavala da smeni tadašnjeg predsednika opštine iz redova SRS.
Smena vlasti u Grockoj: Radikali, Nova Srbija, SPS i DSS protiv Grupe građana
U opštini Grocka, kako je za Danas izjavio Zoran Ilić iz Nove Srbije, tada je postignut dogovor o formiranju nove odborničke većine između njegove stranke, radikala, socijalista i jednog odbornika DSS. Cilj je bio da se sa vlasti ukloni Blažo Stojanović, predsednik opštine iz Grupe građana, koji je šest meseci ranije preuzeo funkciju.
„Stanje u opštini je katastrofalno. Opština je ostala bez prihoda, nema redovna davanja, ne plaća zaposlenima redovno“, tvrdio je tada Ilić, dodajući da nije „zakrpljena ni jedna rupa“ od obećavanog preporoda.
Prema koalicionom sporazumu, budući predsednik opštine trebalo je da bude Aleksandar Barac iz Nove Srbije, dok bi radikali dobili zamenika predsednika i najviše mesta u Opštinskom veću.
Zvezdara: Demokratska koalicija sa većinom, ali bez mehanizma za smenu
U Zvezdari, iako su DS, DSS i G17 Plus imali odborničku većinu, nisu uspevali da smene Ljubišu Stojmirovića iz SRS, jer prema opštinskom Statutu vanrednu sednicu SO može da sazove isključivo predsednik opštine. Pokušaj da se smena zakaže pre 28. juna kao zakonskog roka ostao je bez rezultata.
Demokratska koalicija optuživala je vlast za netransparentne poslove i za „eksploziju prodaje zemljišta“.
S druge strane, Stojmirović je tvrdio da je „za Zvezdaru najbolja koalicija SRS i DS“, što je gradski odbor DS nazvao „bacanjem prašine u oči javnosti“ i pokušajem da se produži vlast uz izmene Statuta i Poslovnika.
Zašto je to bilo važno tada?
Ova politička previranja dogodila su se u periodu kada je vlast u Srbiji bila duboko fragmentisana, a lokalni nivoi vlasti često su menjali sastav kroz neformalne koalicije. U tom kontekstu, pokušaji Srpske radikalne stranke da ojača pozicije u Beogradu izazivali su uzbunu među proevropskim strankama, dok su male stranke i grupe građana često bivale potisnute.
Dvadeset godina kasnije
Danas, politička scena Beograda je centralizovana i dominirana od strane SNS, a lokalna dinamika iz 2005. deluje gotovo nestvarno fluidno u poređenju s današnjom situacijom.
Slučaj iz 2005: Kad je perorez bio pretnja, a novinar – osumnjičeni
Pre 20 godina novinar lista Danas Vuk Cvijić našao se pred sudijom za prekršaje zbog predmeta koje je nenamerno poneo sa sobom prilikom ulaska u zgradu Specijalnog suda, gde je izveštavao sa suđenja. Ovaj slučaj, u osnovi trivijalan, otvorio je pitanja o načinu primene bezbednosnih propisa i tretmanu novinara u institucijama sistema.
Prijava zbog peroreza i vadičepa
U prijavi Ministarstva unutrašnjih poslova navodi se da je Cvijić 20. januara 2005. pokušao da unese u zgradu Specijalnog suda nož na rasklapanje sa sečivom od 12 cm i metalni vadičep dužine 16 cm. Kako se navodi, ti predmeti predstavljaju kršenje člana 35. tada važećeg Zakona o oružju i municiji.
Sam novinar nije negirao da je posedovao pomenute predmete, ali je objasnio okolnosti pod kojima su oni ostali u njegovom kaputu:
„Tačno je da sam kod sebe imao perorez i vadičep koje sam prethodne noći koristio za otvaranje vina, na proslavi sa prijateljima. To je ostalo u džepu od kaputa, ali čim je uređaj na ulazu ‘zapištao’, predao sam te metalne predmete“, naveo je Cvijić.
Novinar je istakao da nije pokušao da sakrije predmete, niti da ih unese s namerom da prekrši pravila, već da ih je odmah predao obezbeđenju.
Novinar pod nadzorom zbog izveštavanja?
Važan kontekst ovog događaja leži u profesionalnom angažmanu Cvijića u vezi sa izveštavanjem iz Specijalnog suda, institucije koja je tada bila u središtu pažnje zbog suđenja pripadnicima Jedinice za specijalne operacije (JSO) i drugih visokoprofilnih slučajeva. Cvijić je, prema sopstvenim rečima, pratio rad Suda od samog otvaranja i nikada nije prekršio mere bezbednosti.
U tekstu se podseća da je pisao o demonstracijama tzv. „crvenih beretki“ u zgradi Suda, kao i o incidentu kada je supruga Milorada Ulemeka Legije fizički napala političara Čedomira Jovanovića.
Zbog toga se ovaj slučaj tumačio i kao mogući vid pritiska na novinare koji profesionalno i kritički izveštavaju o bezbednosnim strukturama i pravosuđu, iako je formalno imao administrativno-bezbednosni karakter.
Dvadeset godina kasnije: Sloboda medija i dalje krhka
Iz današnje perspektive, slučaj Vuka Cvijića dobija dodatnu težinu u svetlu sve češćih slučajeva institucionalnog pritiska na novinare. Iako je slučaj iz 2005. delovao gotovo bizarno, ilustruje kontinuirani problem – tretman novinara kao potencijalnih pretnji, a ne kao kontrolnog mehanizma demokratije.
Vuk Cvijić je i danas aktivan novinar, poznat po istraživačkom pristupu i radu na temama iz sfere bezbednosti i kriminala. Posle višegodišnjeg rada u Danasu, bio je deo redakcije NIN-a, a danas piše za Radar. Ostao je dosledan u analitičkom i profesionalnom pristupu i važi za jednog od najupućenijih novinara kada je reč o bezbednosnim strukturama i političkoj pozadini kriminala u Srbiji.
Foto FoNet Marko Dragoslavić
