Посланик посланичке групе „Александар Вучић – Заједно можемо све“ Игор Бечић изабран је за председника Одбора Скупштине Србије за контролу служби безбедности.
Он је и у претходном сазиву парламента био председник тог скупштинског тела.
За његовог заменика изабран је посланик посланичке групе „Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије“ Владан Заграђанин.
Њихов избор подржало је свих девет чланова Одбора.
Посланик Српске напредне странке Александар Марковић рекао је да је на консултацијама свих посланичких група, које су одржане пред конститутивну седницу Скупштине Србије, договорено да Игор Бечић буде председник Одбора за контролу служби безбедноси.
Бечић је, на седници Одбора, захвалио на избору на ту „битну и одговорну дужност“.
„Као председник Одбора настојаћу да будемо конструктивни, да у будућем раду имамо добру сарадњу. Надам се да ћете ме сви у томе подржати“, рекао је Бечић.
Ко је Игор Бечић
Посланик СНС Игор Бечић недавно је обележио посебан јубилеј – тачно 25 година како у континуитету седи у Народној скупштини. За то време, некадашњи кондуктер из Врбаса је допломирао, мастерирао, а потом и магистрирао на Факултету за пословни и индустријски менаџмент. Политиком је почео да се бави уласком у Српску радикалну странку 1996. године, да би већ наредне послао народни посланик, што је и данас.
Одмах по њеном оснивању, Бечић прелази у Српску напредну странку и постаје члан Главног одбора СНС и лидер врбашких напредњака. Пре политичког ангажовања и школовања Бечић је, према подацима Отвореног парламента, радно искуство стицао у предузећу „Бачкатранс“ у Врбасу на позицији линијски контролор и кондуктер, одакле 1990. одлази у службу у Југословенску народну армију до 1992. године.
По повратку се запошљава у ЈП “Врбас” где обавља послове комерцијалисте, шефа саобраћаја, а потом од 1996. године, када је ступио и у СРС, као комерцијалног директора. У међувремену, био је заменик председника Општине Врбас, а по ступању у СНС постаје и председник Скупштине Општине Врбас.
Сво то време Бечић је и народни посланик, а успут ради и на свом школовању. Такође, гомилају се и чланства у бројним скупштинским одборима, међу којима су Одбор за финансије, за спољне послове, Одбор за права детета, за одбрану и унутрашње послове, као и Одбора за контролу служби безбедности, на чијем челу је и данас.
Упоредо са образовањем и функцијама, Бечићу је расла и имовинска карта, посебно након уласка у СНС.
Од почетне имовине пријављене Агенцији за спречавање корупције 2010. године, када је био власник једне куће, Бечић је у међувремену пријавио и власништво трособне и двособне куће, помоћног објекта, њиве и грађевинског земљишта. Све наведено је, према Агенцији, Бечић стекао наследством, изузев трособног стана који је купио. Међутим, према писању медија, посланик Бечић не станује ни у једној од пријављених непокретности, већ у луксузном стану од 114 квадрата у Новом Саду. Овај стан Бечић није морао да унесе у своју имовинску карту јер га, наводе медији, није купио он већ његова тада осамнаестогодишња ћерка Бојана, која га је затим уступила родитељима на кориштење. Поред луксузног стана, Бечићева кћерка је са 23 године постала и власница старачког дома у Футошком парку у Новом Саду, иначе споменику природе. Према писању портала ВОИЦЕ, вила са више од 1.000 квадрата корисне површине на парцели већој од 2.000 квадратних метара у власништву је Бачићеве 27-годишње пасторке Јоване Андријевић, док је фирма његове ћерке Бојане у њој отворила дом за старе Вила парк.
Срећу са некретнинама је, према писању истог портала, имао и Бечићев рођени брат чија је фирма на поприлично сумњив начин дошла у посед некадашњег парохијског дома Евангелистичке црке у вентру Врбаса. Иако заштићен као споменик културе, овај објекат је 2012. мимо свих дозвола Завода за заштиту, добила нови изглед и новог власника: тек основану фирму рођеног брата Игора Бечића.
И док се фамилија сналази, чини се да је Бечић најсретнији у посланичкој клупи, где седи већ две и по деценије за 30.000 динара месечно. Поред тога, Бечић месечно приходује и 130.000 динара као саветник генералног директора „Србијагас“ Душана Бајатовића, а прима и 8.000 динара на име инвалиднине ратног војног инвалида. Према архиви Отвореног парламента, на редовним скупштинским заседањима је провео 413 сати, није се обраћао у пленуму, у постављању посланичких питања није учествовао, као ни у тражењу обавештења и објашњења.
