Питање против чега демонстрирају студенти у Србији је потпуно погрешно постављено – они демонстрирају у прилог нечега, и то су конкретни и ни најмање револуционарни захтеви, али су у Србији за аутократску власт председника Александра Вучића крајње опасни, пише данас дневник Ноје цирхер цајтунг (НЗЗ).
„Студенткиње и студенти желе да влада и државни органи раде свој посао. И то онако како је предвиђено Уставом и законима. Али у Србији су такви захтеви крајње експлозивни. Јасно је да у ауторитарном систему који је у потпуности скројен по мери председника Вучића не може бити непартијске полицијске и судске истраге. У држави нема поделе власти“, пише НЗЗ.
Лист подсећа да је повод за почетак протеста била смртоносна трагедија у Новом Саду, за коју су стручњаци окривили траљаву изградњу и подмитљиве власти.
„То је указало да су затајиле институције, које, ето, нису независне, него плешу како свирају владајућа партија и председник Вучић“, пише швајцарски дневник.
Влада је, наводи НЗЗ, постала нервозна због масовности протеста и покушава да га дискредитује, тврдећи да се протестима управља из иностранства, али „тај аргумент не пали“. „То није обојена револуција иза које стоје стране силе, иностране организације или тајне службе, како то тврди Вучић“, пише дневник.
Лист додаје и да млади који протестују од Европске уније ништа не очекују, јер она „када је потребно, подржава Вучића“, и њена је „највећа жеља стабилност, а не демократија“.
Швајцарски дневник подседћа да Србија има дугу историју протеста и да су учесници уличних протеста 1990-их година против „диктатуре“ Слободана Милошевића сада превалили педесету годину.
„Ти ветерани грађанске непослушности су протеклих година често кукали да су млади аполитични, апатични, или, још горе, затровани националистичком пропагандом. Да најбољи међу њима размишљају само о добро плаћеном послу у западној Европи“, пише НЗЗ.
„Садашњи покрет демантује ту оптужбу. Садашња омладина не сања о иностранству. Жели да живи у својој земљи, али она теба да се промени. Не желе да окрену друштво наглавачке, али траже оно на шта према правди и закону сви грађани имају право – контролу власти“, пише дневник.
Дневник подсећа и да студентски покрет „нема званичне представнике, штрајкачке одборе, видљиве и харизматичне лидере“, и да држи дистанцу према етаблираним политичким партијама које би „штетиле њеној популарности“ јер „народ њихове лидере сматра истрошеним и некорумпираним само зато што нису на власти“.
За то што не постоје истакнути предводници протеста постоје тактички разлози, пошто влада, како наводи НЗЗ, само чека да неко дигне главу и постане препознатљиво лице протеста, јер би онда знала шта да ради.
„Она би преко режиму оданих медија покренула кампању блаћења, вође протеста уценила истинитим или измишљеним причама, и ставило их под даноноћни надзор тајне службе. Пошто таква основа за вршење притиска недостаје, по владином налогу пореска полиција упада у канцеларије организација које оптужује да су блиске протестима“, пише дневник.
Такође, у неким су јавним предузећима, пише НЗЗ, отпуштени службеници који су јавно изразили симатије према студентима, али „сво то шиканирање има слаб ефекат“ и „подршка становништва опстаје“.
И протести су већ „понешто постигли“, пише дневник, подсећајући да је Вучић „под притиском улице“ наложио оставку премијера Милоша Вучевића и троје министара, да је државно тужилаштво покренуло више од десет оптужница које треба да разјасне узроке трагедије у Новом Саду, и да је влада пристала да знатно повећа буџет за просвету.
И међу противницима Вучићевог режима, према писању дневника, псотоје различита мишљења колико ће дуго потрајати енергија за протесте и колико ће бити успешни.
„Скептици превиђају једну ствар. Покрет можда још није променио систем, али јесте своје учеснике“, пише НЗЗ, констатујући да је протест „школа демократије и да од својих учесника ствара грађанке и грађане“.
REUTERS/Djordje Kojadinovic
