Шта је током короне држава куповала, од кога и за колико новца, грађани до данас нису сазнали, иако су представници власти најављивали да ће им положити рачуне. ЦИНС је дошао до једног од уговора вредног 64 милиона евра који показује како су послови склапани и како је Влада скрајнула Закон о јавним набавкама.
На конференцији 15. марта 2020. године, председник Србије Александар Вучић објавио је да је у земљи проглашено ванредно стање. Борбу против короне, која је тада узимала маха, описао је као „рат против невидљивог противника ког наша земља мора да победи“.
Док се грађанима живот мењао из корена, држава је журила да набави што више медицинске опреме.
Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) је већ био расписао две јавне набавке за куповину маски, рукавица и дезинфикационих средстава у вредности више од 1,4 милијарде динара.
Међутим, већ 16. марта РФЗО ове набавке обуставља. Држава је тада одлучила да сву медицинску опрему купује тајно, далеко од очију јавности.
Данас, након три године, грађани још увек не знају шта се десило тог 16. марта, како је власт трошила њихов новац, шта је том приликом куповано и од кога.
Foto Cins
Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) објављује један од строго поверљивих уговора, вредан више од 64 милиона евра, који је РФЗО склопио и који даје неке од одговора на ова питања. Он показује и шта се крије иза тајног закључка Владе који је све информације у вези са набавком медицинске опреме током короне учинио невидљивим.
„Потпуно је јасно да је Влада прекорачила своја овлашћења и да је од јавности сакрила више података него што је то неопходно”, каже за ЦИНС Немања Ненадић из Транспарентности Србије.
Милијарде испод радара
О томе од кога ће шта РФЗО да набави у јеку пандемије договарано је на састанцима у тој институцији. ЦИНС је из више незваничних извора сазнао да су на састанке биле позване фирме које имају или могу да набаве нешто од преко потребне робе. Држава им је обећавала плаћање унапред и помоћ око транспорта. Извори са којима је причао ЦИНС су рекли да су на састанцима били и представници Безбедносно-информативне агенције (БИА).
На једном од тих састанака је био и представник фирме Синофарм. Иако дели име са кинеском која производи вакцине, реч је заправо о породичној фирми из Београда која постоји већ тридесет година. Синофарм је, само дан након увођења ванредног стања, са РФЗО склопио уговор вредан 7,6 милијарди динара, односно више од 64 милиона евра (са ПДВ-ом). За овај новац они су држави продали преко 700.000 маски, скоро милион и по комбинезона, око два милиона мантила и 13 милиона кецеља.
О Синофармовој понуди, која је састављена истог дана када је и склопљен посао, РФЗО је имао времена да одлучи свега један дан:
„(…) због потражње за производима од стране целог света, поготово Европе. Мора се платити што хитније ино (иностраним, прим.нов) произвођачима како би осигурали лагер“, пише у понуди.
Такође, у понуди стоји да се роба мора платити у потпуности авансно.
И РФЗО је захтевао хитност. Тако се Синофарм обавезао да ће робу испоручити клиничким центрима за девет дана од потписивања уговора, као и да све податке до којих дође у вези са овим послом чува као строго поверљиве.
Иако је роба произведена у Кини, авионе је, поред кинеских аеродрома, требало послати и на аеродром у Сједињеним Америчким Државама и Индији.
Иначе, медији су током ванредног стања писали да је ова опрема у земљу допремана и летовима које је између осталих организовала Влада. Међутим, из документације није јасно ко је покрио трошкове превоза за робу коју је држави продао Синофарм. Док у њиховој понуди стоји да цена не укључује транспорт, потписани уговор каже да су трошкови превоза ипак у склопу цене.
Власник Синофарма Никола Синобад одбио је да коментарише уговор за ЦИНС.
Тајни закључак јачи од закона
Истог дана када је уведено ванредно стање, Влада је донела строго поверљиви закључак након ког су јавне набавке које је расписао РФЗО обустављене.
ЦИНС је још 2020. покушао да сазна шта у њему пише, али без успеха. Због тога смо тужили Владу пред Управим судом, али пресуда још није донета.
Уговор између РФЗО-а и Синофарма до којег је дошао ЦИНС открива да је закључком суспендован Закон о јавним набавкама за куповину медицинских средстава и опреме у вези са короном.
Како се у уговору наводи закључком је утврђено да РФЗО за потребе државних здравствених установа без примене Закона о јавном набавкама обезбеди личну и заштитну опрему и остали санитетски и медицински потрошни материјал и другу неопходну опрему у вези са корона вирусом.
Ненадић објашњава да је тадашњи Закон о јавним набавкама омогућавао да се у случајевима попут епидемије најхитније набавке раде без тендера, али каже да то није подразумевало тајност.
„Ми смо имали још алармантнију ситуацију када су биле поплаве и када су такође набавке биле вршене без процедуре, али оне нису биле тајне. Подаци о тим трошковима нису скривани. Ургентна ситуација не повлачи са собом и тајност.“
РФЗО није одговорио на питања ЦИНС-а о овим набавкама, између осталог, колико је уговора склопио на основу тајног закључка и која је њихова укупна вредност.
Документацију коју смо им тражили на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја нам такође нису дали, већ су наш захтев проследили Влади с обзиром да их је она прогласила тајном.
Влада је и овог пута одабрала да ћути. Ни на захтев, ни на наша питања о тајном закључку нисмо добили одговор.
Ненадић сматра да ако је постојао неки разлог за скривање ових података од јавности, онда када су се државе надметале да обезбеде заштитну опрему, он је свакако касније нестао:
„Влада Србије је та која одржавањем потпуне тајности ствара сумњу да постоји нешто спорно у вези са овим пословима“.
Foto naslovna print skrin ( Predsednik Srbije u obilasku magacina sa medicinskom opremom; foto: Predsedništvo Srbije/ Dimitrije Goll)
Јована Томић, Ивана Милосављевић Цинс
