Нисмо заборавили. И нећемо.
„Бљесак“ су назвали — као да светлост може да никне из пепела запаљених кућа, из крика деце што беже кроз шуму, из тишине стараца које су клали у двориштима.
Као да та реч може осветлити било шта осим мрака који се тог маја спустио на Западну Славонију.
За само 36 сати, један народ је избрисан са своје земље.
Више од 15.000 Срба протерано је из својих домова. Стотине су убијене. Међу њима и деветогодишња Милица, и седамдесетогодишњи Јован, и безимена тела што леже по јамама и даље.
А они данас славе. Славе парадама, химнама, бакљадама. Славе дан када је мржња тријумфовала над човечношћу. И не стиде се. Ми не тражимо освету.
Тражимо истину. Тражимо да се изговори оно што јесте: да је „Бљесак“ био злочин. Не ратна акција, не победа, не ослобођење — него злочин над народом који је вековима живео ту, на својој земљи.
Ако држава ћути — ми нећемо.
Ако медији бирају тишину — ми ћемо причати нашим гласом, нашим свећама, нашим сузама.
Јер ко изгуби сећање, изгубио је корен. А српски корен је крвав, али дубок.
За сваког деду који није стигао да понесе икону.
За сваку мајку која је гушила плач да дете не чују.
За сваког ко је остао тамо, без обележја, без гласа, без гроба.
Нећемо опростити. Нећемо заборавити. Нећемо нестати. – поручио је Владимир Ђорђевић, народни посланик и потпредседник ПОКС.
