Политичари и политичке странке у Србији троше стотине хиљада евра на промоцију на друштвеним мрежама Фејсбук и Инстаграм, а та област оглашавања није законом регулисана, пише Војвођански истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ).
Према мишљењу стручњака за друштвене мреже који су говорили за ВОИЦЕ, странке и политичари би трошкове оглашавања на социјалним мрежама требало да пријаве у складу са прописима који уређују финансирање изборних кампања, али ова област је још увек у „сивој зони“ и још увек није уредјена.
На првом месту је Српска напредна странка (СНС), која је на спонзорисање сопствених објава, објава странице кампање „Дела говоре“ и објаве њеног лидера и председника Србије Александра Вучића потрошила 172.410 евра, наводи ВОИЦЕ.
На другом месту је Покрет обнове краљевине Србије са најмање 47.590 евра, следе Двери, које су на спонзорисање објава потрошиле 35.656 евра, Савез војвођанских Мадјара (СВМ) више од 32.500 евра, Странка слободе и правде, односно коалиција „Уједињени за победу Србије“ и „Београд те зове“, те Драгана Ђиласа добија се цифра од 19.442 евра, наводи ВОИЦЕ.
Додаје да је најмање 15.851 евра платила страница „Не давимо Београд“, „Доста је било – Суверенисти“ 14.796 евра, Коалиција „Морамо“ 12.512 евра, док је Покрет слободних грађана утрошио у ове намене 1.930 евра.
Гледано по страницама политичара, највише је потрошено на спонзорисање објава Александра Вучића – 85.336 евра, од чега су или он сам или администратори његових страница на Фејсбуку или Инстаграму платили 40.808 евра, док је 44.528 платио СНС.
На другом месту је Александар Шапић из СНС-а са 32.612 евра, затим Балинт Пастор из СВМ-а са више од 16.388 евра, потом Горан Весић са 16.128 евра, Борис Тадић 15.670 евра, те Здравко Понош 10.998 евра.
Бојан Перков из Шер фондације рекао је за ВОИЦЕ да би странке и кандидати на изборима трошкове оглашавања на друштвеним мрежама требало да пријаве у складу са прописима који уредјују финансирање изборних кампања.
Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) рекао је за ВОИЦЕ да су такве спонзорисане објаве дозвољене, без обзира да ли се оне раде током изборних кампања или ван њих, али да су у обавези да пријаве њихово финансирање.
„Треба да је јасно назначено да ли се ти износи плаћају из градског буџета или из приватног буџета и донација. Област рекламирања на социјалним мрежама законом није уредјена, то је још увек једна сива зона и нешто што би требало регулисати у будућности“, навео је Гавриловић.
А како је то регулисано у Хрватској?
Извршна директорка Удружења градјана Гонг из Загреба Ориана Ивковић Новокмет казала је за ВОИЦЕ да су кандидати и странке у Хрватској дужни да известе Државну изборну комисију (ДИП) о трошковима оглашавања на друштвеним мрежама у периоду током изборне кампање.
„Гонгу је највише спорно то што су Фејсбук, односно дигиталне платформе, постале расадник страница за прикривено оглашавање, од страница на којима се плаћају ПР текстови, па чак и јавним средствима, до оних које служе дифамацији конкурената или сопственој промоцији манипулативним техникама“, навела је Ориана Ивковић Новокмет.
ВОИЦЕ је анализирао промотивне садржаје који су објављивани на тим друштвеним мрежама, уз помоћ Библиотеке реклама компаније Мета, у оквиру које послују Фејсбук и Инстаграм, а која је увид у ову библиотеку и за регион Србије омогућила јавно доступним на инсистирање Шер (СХАРЕ) фондације из Београда.
ВОИЦЕ је анализирао временски период од јуна 2019. године до 16. новембра 2022. године.
