Олуја није дан славља. За српски народ, то је дан прогонства и страдања. У року од неколико дана, више од двеста хиљада људи је сурово протерано са својих вековних огњишта. Стотине су без милости убијене. Села су брутално спаљена, гробља порушена, цркве оскрнављене.
Не тражимо освету, али имамо неотуђиво право да тражимо истину и правду. Олуја није била победа слободе, већ сурова демонстрација злочиначке политике, која је етничко чишћење претворила у инструмент државне силе. Политичко толерисање тог злочина не само да не умањује његову тежину, већ му даје опасну и мрачну легитимацију. Лика, Кордун, Банија, Славонија нису пуки географски појмови. То су простори на којима је српски народ живео, стварао и остајао вековима.
Тамо су били домови, храмови, школе и гробови предака. Те земље нису питање носталгије нити предмет политичких манипулација, већ трајни део нашег националног идентитета који се не заборавља и не напушта. Модерна Србија не сме градити своју будућност на забораву и ћутању. Истина се не сме прикривати због политичке погодности. Помирење не може бити искрено ако се темељи на прећуткивању злочина и на понижавању жртава. Оно почиње тек када се злочин именује, а жртва призна.
Ако желимо истинску стабилност, морамо је засновати на непорецивој истини. Ако желимо поштовање у свету, морамо прво показати поштовање према себи. Ћутање нас је већ скупо коштало. Време је да памћење постане стуб наше будућности и опомена свима који мисле да зло може проћи некажњено, поручио је Војислав Михаиловић, председник ПОКС и народни посланик.
