Oluja nije dan slavlja. Za srpski narod, to je dan progonstva i stradanja. U roku od nekoliko dana, više od dvesta hiljada ljudi je surovo proterano sa svojih vekovnih ognjišta. Stotine su bez milosti ubijene. Sela su brutalno spaljena, groblja porušena, crkve oskrnavljene.
Ne tražimo osvetu, ali imamo neotuđivo pravo da tražimo istinu i pravdu. Oluja nije bila pobeda slobode, već surova demonstracija zločinačke politike, koja je etničko čišćenje pretvorila u instrument državne sile. Političko tolerisanje tog zločina ne samo da ne umanjuje njegovu težinu, već mu daje opasnu i mračnu legitimaciju. Lika, Kordun, Banija, Slavonija nisu puki geografski pojmovi. To su prostori na kojima je srpski narod živeo, stvarao i ostajao vekovima.
Tamo su bili domovi, hramovi, škole i grobovi predaka. Te zemlje nisu pitanje nostalgije niti predmet političkih manipulacija, već trajni deo našeg nacionalnog identiteta koji se ne zaboravlja i ne napušta. Moderna Srbija ne sme graditi svoju budućnost na zaboravu i ćutanju. Istina se ne sme prikrivati zbog političke pogodnosti. Pomirenje ne može biti iskreno ako se temelji na prećutkivanju zločina i na ponižavanju žrtava. Ono počinje tek kada se zločin imenuje, a žrtva prizna.
Ako želimo istinsku stabilnost, moramo je zasnovati na neporecivoj istini. Ako želimo poštovanje u svetu, moramo prvo pokazati poštovanje prema sebi. Ćutanje nas je već skupo koštalo. Vreme je da pamćenje postane stub naše budućnosti i opomena svima koji misle da zlo može proći nekažnjeno, poručio je Vojislav Mihailović, predsednik POKS i narodni poslanik.
