Шта се то, побогу и забога, у недељу десило у Србији? Твит из Босне: „Пушите ли ви тамо нешто добро, а не пребацујете, браћо преко Дрине“, можда је најсмисленији коментар замешатељства око тврдњи изнетих у недељном издању Курира и, још више, реакције државних органа на то
Прво је ујутро изашао Курир, у којем је, посред насловне стране, писало: „ШОКАНТНО – Кривична пријава због изнуде и подстрекивања: Вучићевић и Вучић су ме терали да сместим Родићу! Ушли смо у кафану на два спрата, где су на првом седели неки ћелавци, а мене су одвели у подрум, где су били Драгић, Вучићевић, премијер и његов брат Андреј, наводи се у пријави бившег директора Курира Александра Корница. Дали су ми паре и ствари за децу, а заузврат тражили да испричам неке лажи и неистине о власнику Курира“.
Вучићевић је Драган Ј. Вучићевић, главни уредник дневног листа Информер, Драгић је Дамир Драгић, директор Информера, а за остале је јасно ко су.
Унутра су објављени детаљи из поменуте кривичне пријаве, између осталог да је Корниц добио 120 евра да лаже о власнику Курира Александру Родићу, помиње се неки Бранко који је Корница наводно пратио, и тако, гомила небулоза које би тешко прогутао ма ко коме није судски одузета пословна способност.
Током дана су на сајту Курира објављивани и видео-снимци у којима Корниц говори о свему овоме, уз честе асистенције новинара Курира, као и снимци наводних телефонских разговора Корница са Драганом Ј. Вучићевићем (у даљем тексту ДЈВ) и поменутим Бранком, а има и Бранкова слика.
Не би ово било ништа необично за Курир, који готово свакодневно објављује овакве тврдње о разним људима, као што, уосталом, ради и Информер. Јесте мало необично да је овде премијер директно оптужен за кривично дело, али је ипак најнеобичнија реакција власти у Србији, односно оно што следи.
Подсећамо да је Курир већ недељама у рату са Информером и Владом Србије око тврдњи Александра Родића да је постао власник дневних листова Политика, Новости и Дневник.
Дакле, око поднева се појављује вест да је премијер Вучић на саслушању у полицији, због ових тврдњи Курира, и да ће бити подвргнут полиграфском испитивању (постоји ли код нас некакво другачије?).
Потом Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова, заказује ванредну конференцију за новинаре у Палати „Србија“. За време прес конференције, иза министра све време стоји двадесетак полицајаца под пуном ратном опремом, и то наоружаних, неки од њих и под маскама, са аутоматским оружјем дугих цеви. Стефановић објављује, нисмо ни сумњали, да је премијер прошао полиграф и нуди као додатни аргумент да Вучић слабо посећује кафане, чак и у ресторан са породицом ретко иде.
Кажу да током КЗН нико од новинара није поставио министру Стефановићу ниједно питање.
О истом трошку, такорећи у једном даху, да не буде недоумица да ли су ове две ствари повезане, министар нуди новинарима информацију да је управо ухапшен С. М., бивши полицајац повезан са барским криминалним кланом, који је повезан са кланом Луке Бојовића, јер је „у протекла 24 сата осам пута затечен у осматрању премијеровог места становања“.
У међувремену сазнајемо да се премијер током преподнева састао са председником Николићем, где су обојица потврдили да су јединствени. Потом је, један по један, већина министара дала изјаве за медије у којима потврђује верност Вучићу и писање Курира карактерише као „покушај дестабилизације државе“. Исто је учинила и председница Скупштине Маја Гојковић. Онда се Вучић још једном састаје са Николићем, чији кабинет даје саопштење у којем осуђује, шта да се фемкамо, „покушај рушења премијера“.
Негде после подне оглашава се и републички јавни тужилац Загорка Доловац, са истом правоверном формулацијом о „покушају дестабилизације државе“, што ће Тужилаштво, нормално, брзо и ефикасно да испита.
Одбрана од мафијашке хоботнице без „Драге Светлане“
Све ово време траје специјални програм ТВ Пинк, под називом „Рушење Вучића, последњи чин“. Уместо најављене „Фарме“ и „Пикових звездица“ (што рече неко на Фејсбуку: „Није проблем у ријалитијима, него у остатку ТВ програма“), у студију информативног програма ређа се непрекидни низ гостију: новинара, аналитичара, стручњака, министара, а највише Драгана Ј. Вучићевића.
Специјални програм се звао „последњи чин“, јер је први чин емитован претходног викенда, такође саДЈВ у главној улози, где је најавио државни удар који је требало да се одигра током претходне недеље. О томе је Цензоловка већ писала. Као део „мафијашке хоботнице“ која спроводи ову гнусну заверу ДЈВ је тада означио и Курир и „Ацу Канализацију Родића“.
Ове недеље, ДЈВ је током целог дана тријумфално објашњавао како су сви мислили да је луд, али је испало да је он у праву. Помињао је опет и потпредседницу ВладеЗорану Михајловић и Социјалистичку партију Србије, који су такође део „мафијашке хоботнице“. Иако су и Зорана Михајловић и министри из редова СПС-а дали изјаве верности премијеру, Вучићевићу су ипак остали сумњиви.
Овога пута изостала је водитељка првог чина рушења Вучића Светлана Алексић, у народу познатија као „Драга Светлана“. Изгледа да је проблем то што није умела да сакрије неверицу у оно што је ДЈВ причао. Њене овонедељне замене Гордана Узелац и Јован Палавестраделовали су као да у ДЈВ-а и госте имају пуно поверење.
Док је сам церемонијал мајстор и изумитељ државног удара ДЈВ скромно тумачио мотиве кампање у Куриру покушајем отимања Политике и Новости, „стручњаци и аналитичари“ попут Жељка Цвијановића (уредник Новог Стандарда), Мирослава Лазанског (новинар Политике), Марине Рагуж (бивша посланица Српске радикалне странке која је представљена као новинарка листа Сведок) и Оливере Милетовић (новинарка ТВ Палма Плус) објашњавали су да иза овог покушаја дестабилизације државе стоје западни центри моћи, прецизније Сједињене Државе и Велика Британија, а све због одбијања Србије да уведе санкције Русији.
Из учесталости понављања овог другог става и стављања таквог тумачења на прво место у редовној информативној емисији „Национални дневник“ може се претпоставити да је уредништво ТВ Пинк (не мислимо ту на главног уредника Информативног програма Горана Гмитрића, па ни на Жељка Митровића) склоније геополитичком тумачењу писања Курира.
„Стручњаци и аналитичари“ су, позивајући се на судбине Михаила Обреновића, Александра Карађорђевића, Џона Кенедија и, надасве, Зорана Ђинђића, мање-више отворено тврдили да западне силе хоће да убију Александра Вучића, као што им је већ успело у поменутим случајевима.
Нико од министара Владе Србије (а све време је бар по један од њих био присутан у згради ТВ Пинк) није демантовао или оспорио оваква тумачења, мада су строго пазили и да се са њима отворено не сложе.
Министар здравља на Пинку дели дијагнозе
Награбусили су и разни новинари и медији: Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић, који није хтео да да изјаву за Пинк („иако су у НУНС-у спремни да критикују Вучића, на Курирово кршење етике су остали неми“), Славиша Лекић (ДЈВ: „У хрватским медијима прича да је Вучић гори него Милошевић, а мени за време емисије шаље вулгарне поруке“. Лекића је апострофирао и министар правде Никола Селаковић),РТС („који пушта неке серије, а о овоме морају да јављају Пинк и Информер, а да су ово објавили Б92 иН1, брујали би о томе“, опет Никола Селаковић, уз терцирање ДЈВ-а), самим тим и телевизије Б92 и Н1.
Занимљива је злоупотреба новинара Душана Машића, чији је твит да текст у Куриру јесте покушај дестабилизације Владе, али глуп, цитирао сам ДЈВ („Ето, чак и неки који су против Вучића су схватили.“).
У студију ТВ Пинк је у једном тренутку седело толико чланова Владе Србије да нису могли да стану за исти сто – чак четворица. Небојша Стефановић је рекао да то што се десило породици премијера (да се око њиховог „породичног дома“ мотају криминалци) не сме да се дешава ниједној породици у Србији, а Никола Селаковић је наставио раније започето дежурство на ТВ Пинк.
Запаженију ролу одиграо је министар здравља Златибор Лончар, који нам је открио да је Александар Корниц човек са психијатријском дијагнозом и да се такви људи не смеју злоупотребљавати у ове сврхе (а да ли се смеју објављивати подаци о нечијем здравственом стању, господине министре?).
Иначе, слатка је била новинарска формулација у „Националном дневнику“ о овом детаљу. Отприлике: „Ми смо видели доказе да је Корниц наркоман, али из етичких разлога нећемо да их покажемо.“ Међутим, неколико сати раније ДЈВ је уживо у програму исте телевизије махао Корницовом наводном отпусном листом из болнице „Лаза Лазаревић“.
Још упечатљивији био је министар Александар Вулин, који нас је подучио да се не сме нападати премијер „два дана пре него што ће се свет окупити у Београду“ (на министарском састанку ОЕБС-а у среду, скупу који су у специјалном програму поменули неколико десетина пута). Сви министри који су давали изјаве медијима током недељног дана позивали су на јединство, а Селаковић је томе додао и „саборност“.
Вулин је објаснио и како се то на овај начин руши премијер: Оптужиш га за овако нешто, па он мора да да оставку. После је то на РТС-у поновио и Небојша Стефановић.
При крају се појавио и фамозни Бранко који, како се испоставило, уопште није Бранко, него се зове некако другачије. Човек се, кажу, сам препознао у Куриру и, згранут, јавио полицији. Стефановић је пожурио да га одмах одведе тамо где је најважније да се појави, односно на ТВ Пинк.
Власт се сама спрда са државним ударом
Све телевизијске станице које је поменуо министар Селаковић (РТС, ТВ Б92 и ТВ Н1) ставиле су ове догађаје на прво место у својим информативним емисијама, означивши их као „вест дана“, али се морамо сложити (без шале) са министровом оценом да им нису поклониле довољно пажње, јер свој редовни програм нису прекидале.
Наиме, целодневни рат Владе Србије против тиражног дневног листа, коришћењем популарне телевизије са националном фреквенцијом и уз помоћ главног уредника другог тиражног таблоида, зачињен тврдњама да се под окриљем страних држава спрема атентат на премијера и свргавање Владе, заслужује целодневни програм на свим ТВ каналима. РТС је, додуше, најавио да ће све то премијер лепо да објасни у емисији „Упитник“, у понедељак увече.
Бар се НУНС огласио саопштењем у којем „протестује због ширења атмосфере страха и панике у ванредном програму ТВ Пинк“.
„НУНС је посебно забринут због означавања појединих новинара и медија као учесника или организатора наводног државног удара“, каже се у саопштењу.
Тврдња да је на делу покушај државног удара није за шалу, али су сами представници власти од тога направили спрдњу. Уместо да пусте да државни органи предузму шта треба против Курира, они су целу ствар предали у руке Информеру и Пинку.
Не води се озбиљна државна политика у студију таблоидне телевизије, нити на страницама таблоидне штампе. Не маше се пред камерама нечијом медицинском документацијом, нити се потенцијални сведоци прво изводе пред камере, а онда пред судију.
Не подстичу се наводни аналитичари да оптужују стране државе, са којима Србија наводно има одличне односе, за покушај рушења власти. Чак и ако у тим тврдњама има истине, озбиљна држава се са тиме бори на сасвим другачији начин.
Сврха целог овог игроказа била је и да се заплаше грађани Србије. Од целе халабуке просечно обавештени грађанин може само да разабере да се у Србији опет спрема нешто веома лоше и да се министри на телевизији сликају окружени наоружаним специјалцима. Јер, тај снимак са КЗН објавиле су баш све телевизије.
Неки кажу да је смисао свега овога скретање пажње са тешких економских и социјалних проблема, са свакодневних протестних окупљања пољопривредника, разних ојађених радника, са катастрофалне приватизације медија, непромишљене предстојеће приватизације Телекома, са афера у које су умешани Вучићеви високи сарадници.
Други мисле да ово заиста има везе са новим хладним ратом Запада и Русије, у којем се од нас тражи да заузмемо страну. Постоји сто тумачења и сва могу бити тачна, или ниједно.
Сигурно је само да се владајућа коалиција према овим медијским догађајима односи на начин који не доприноси демократији и функционисању институција у Србији и неће на добро изаћи.
Зоран Б. Николић Цензоловка/Н1
