Извршена најпознатија отмица детета у историји Америке – 1932. године
Отмица бебе Линдбергових до данас остаје најпознатији случај отмице детета у америчкој историји.
Чарлс Линдберг Јуниор, стар само 20 месеци, 1. марта 1932. године тако је постао најпознатија беба САД и права опсесија оних који су га тражили.
Дете је пронађено мртво неколико недеља касније на имању које је припадало његовим родитељима.
За отмицу и убиство је осуђен столар Ричард Хауптман који је због тога и убијен на електричној столици 1936. године. Он је до краја тврдио да је невин и да са злочином нема ништа, а многи историчари сматрају да је можда то и био случај.
Ова отмица и убиство због тога се сматра једним од најконтроверзнијих случајева у америчкој историји.
Остали догађаји на данашњи дан:
1498. На путу ка Индији португалски морепловац Васко да Гама искрцао се, као први Европљанин, на обале данашње афричке државе Мозамбик.
1562. Католици у Француској масакрирали преко 1.000 протестаната током њихове молитве у Васију, што је био почетак дуготрајних борби и ратова, познатих под именом „протестантски ратови“, који су уз прекиде 36 година раздирали Француску.
1767. Шпански краљ Карлос ИИИ протерао из земље језуитски ред католичке цркве.
1809. Шведска, као прва земља у свету, успоставила функцију омбудсмана, особе која наѕире рад органа управе и јавних служби, а поставља је Парламент. Први омбудсман био је Ларс Август Манерхајм.
1811. Египатски краљ Мохамед Али извршио покољ над мамелучким вођама и тиме докрајчио власт мамелука у Египту. Мамелуци, потомци ратних заробљеника које су персијски и египатски владари увршћавали у своје војске, претежно телесну гарду, завладали Египтом 1250, када су оборили династију Ајбека.
1815. Наполеон Бонапарта вратио се у Француску са острва Елба, где је био прогнан после абдикације у априлу 1814. Ушавши тријумфално у Париз, преузео власт у земљи и почео раздобље „100 дана“, окончано војним поразом код Ватерлоа. После друге абдикације 22. јуна предао се Енглезима који су га интернирали на острво Света Јелена, где је умро 5. маја 1821.
1872. У планинском подручју Јелоустон у САД основан први национални парк у свету.
1878. Завршен други српско-турски рат који је Србији донео територијално проширење за четири округа и међународно признање на Берлинском конгресу, одржаном у јуну исте године.
1891. Рођен Станислав Винавер, најзначајнији протагониста модерне српске књижевности после Првог светског рата. Аутор Манифеста експресионизма и покретач многих заједничких подухвата младих писаца, био и новинар, фељтонист, полемичар и преводлац. Најпопуларнијим његовим делом сматра се „Пантологија новије српске пеленгирике“, из 1922, у којој је пародирао „Антологију новије српске лирике“ Богдана Поповића.
1896. Босоноги ратници абисинског цара Менелика ИИ потукли италијанске трупе код Адуе, после чега је Италија морала да призна независност Абисиније.
1919. У Београду се састао први југословенски парламент, Привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у којем је било 296 посланика постављених указом Владе. Посланици махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата.
1932. Киднапован 20-месечни син америчког пилота Чарлса Линдберга, првог пилота који је прелетео Атлантик 1927. Беба нађена мртва у мају, а тај догадјај је подстакао доношење тзв. Линдберговог закона којим је на подручју САД за отмицу предвиђена смртна казна.
1941. Бугарска у Другом светском рату приступила Тројном пакту и допустила немачким трупама да уђу у земљу.
1943. Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату почело систематски да бомбардује европске железничке системе на територији под контролом нацистичке Немачке.
1954. САД на пацифичком острву Бикини извеле прву пробу хидрогенске бомбе.
1958. Умро српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Израдио велик број јавних споменика, међу којима велику групу „Играли се врани коњи“ испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру „Уморни борац“ на Калемегдану.
1959. Кипарски вођа покрета за независност од Велике Британије, архиепископ Макариос, вратио се на Кипар са Сејшелских острва, где су га 1956. протерали Британци. Потом издејствовао преговоре на којима су крајем године Велика Британија, Грчка и Турска постигле споразум о независности Кипра. Од 1960. до смрти 1977. Макариос био председник Републике Кипар.
1966. После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска аутоматска станица „Венера ИИИ“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету.
1991. На првим слободним изборима у Албанији Албанска партија рада, комунисти, освојила 176 од 250 посланичких места и задржала власт, али председник партије Рамиз Аљија изгубио у својој изборној јединици.
1992. На референдуму у Црној Гори, на који је изашло 66,04 одсто бирача, 95,94 одсто гласало за останак у Југославији. Референдум бојкотовали муслимани, Албанци и неке опозиционе партије. Истовремено, босански Хрвати и муслимани изјаснили се на референдуму за независну Босну и Херцеговину.
1997. Албанска влада и председник Републике Саљи Бериша поднели оставке под притиском двомесечних немира изазваних крахом пирамидалних банака у којима је на десетине хиљада Албанаца изгубило уштеђевину.
2001. Тужилаштво Међународног суда за ратне злочине подигло оптужнице против више особа из Југославије због напада на Дубровник 1991.
Аутор:
