Međunarodni status Kosova i Metohije je i dalje pod znakom pitanja. Zvanično, Kosovo i Metohija je pokrajina Srbije, ali Srbija nema suverenu vlast nad regijom.
Evropska unija je 16. februara 2008. odlučila da pokrene „Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu i Metohiji – EULEKS KOSOVO“, a 17. februara 2008. organi privremene samouprave na Kosovu i Metohiji, uz političku i organizacionu podršku EU i SAD, doneli su jednostranu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije od Srbije.
Srbija je odbacila ovu deklaraciju, a Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija je rezolucijom A/63/L.2 usvojenom na predlog Srbije 8. oktobra 2008. zahtevala savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o njenoj legalnosti. Nezavisnost Republike Kosovo priznaje 106 od sveukupno 193 članica Organizacije ujedinjenih nacija.
Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova 1999. godine, regulisao je smernice povlačenja Vojske Jugoslavije i srpske policije sa teritorije Autonomne pokrajne Kosovo i Metohija. Administracione poslove obavljaju Ujedinjene nacije bez učešća Srbije (rezolucija 1244 Saveta bezbednosti od 10. juna 1999.). Vlast ima UNMIK.
UNMIK je do sada napravio privremenu skupštinu, privremenu vladu i kancelariju privremenog predsednika koje čine zakonodavno i izvršno telo pod kontrolom UNMIK-a. Kontrola sigurnosti (unutrašnji poslovi), sudski sistem i spoljni poslovi su i dalje pod punom kontrolom UNMIK-a.
Status pokrajine još nije određen, a pregovori oko statusa pokrajine održavali su se tokom 2006. godine u Beču između Vlade Republike Srbije, privremenih institucija na Kosovu i Metohiji i Ujedinjenih nacija. Dana 16. februara EU je odobrila slanje misije vladavine prava.
Devetnaestog aprila 2013. godine u Briselu potpisan je Briselski sporazum kojim je vlada Republike Srbije na čelu sa Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem većinu ingerencija preneo na privremene institucije na Kosovu, što je veći deo srpske opozicije smatra kršenjem Ustava republike Srbije i izdajom interesa Srbije. Iz tih razloga su Srbi sa Kosova i Metohije 4. jula 2013. godine U Zvečanu osnovali privremenu Skupštinu autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, pozivajući se na Ustav RS.
Ostali događaji na današnji dan:
1600. Italijanski filozof, astronom i matematičar Đordano Bruno spaljen u Rimu kao jeretik, na osnovu presude Inkvizicije.
1653. Rođen italijanski kompozitor i violinista Arkanđelo Koreli, osnivač bolonjske violinske škole i najznačajniji italijanski kompozitor baroknih dela za gudačke instrumente u XVII veku.
1673. Francuski komediograf i glumac Žan Batist Poklen Molijer umro pošto mu je pozlilo na pozornici dok je igrao u svojoj komediji „Uobraženi bolesnik“. Jedan od najvećih svetskih komediografa, napisao više od 30 pozorišnih komada.
1836. Ukazom kneza Miloša Obrenovića, u Bukureštu osnovano prvo srpsko diplomatsko-konzularno predstavništvo pod nazivom Srpska agencija. Šef agencije bio Mihajilo German, sekretar Jovan Gavrilović.
1856. U Parizu umro nemački pesnik Hajnrih Hajne, jedan od najvećih liričara XIX veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma, izvršila ogroman uticaj na evropsko pesništvo.
1864. Južnjačka podmornica Hanli u Američkom građanskom ratu u Čarlstonu u Južnoj Karolini torpedom potopila severnjački brod Hustanik, što se smatra prvim uspešnim napadom podmornice na ratni brod u istoriji pomorskog ratovanja.
1909. U tvrdjavi Fort sil u Oklahomi umro indijanski poglavica Gojatlaj, poznatiji kao Džeronimo, poslednji poglavica Apača. Kao vođa apačkog plemena Čirikahua predvodio nekoliko indijanskih ustanaka, a 1886. se predao vojsci SAD.
1916. Britanske i francuske trupe zauzele, u I svetskom ratu, Kamerun, nemačku koloniju u Africi.
1966. Francuska lansirala svoj prvi satelit sa poligona u Sahari.
1972. Donji dom parlamenta Velike Britanije usvojio zakon o pristupanju Velike Britanije Evropskoj zajednici.
1979. Reagujući na upad vijetnamskih snaga u Kambodžu krajem 1978. i zbacivanje maoističkog režima Crvenih Kmera Kina napala Vijetnam. Tri sedmice kasnije prisiljena da povuče trupe.
1982. Premijer Zimbabvea Robert Mugabe optužio nekadašnjeg saborca Džošuuu Nkoma za učešće u zaveri i isključio ga iz Vlade. Mugabe i Nkomo sedamdesetih godina vodili zajedničku borbu protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Africi.
1990. Čehoslovačka komunistička partija isključila iz članstva bivšeg predsednika države Gustava Husaka, bivšeg premijera Ljubomira Štrougala i 20 funkcionera koji su došli na vlast posle sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj 1968.
1992. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Butros Butros Gali preporučio razmeštanje 13.000 pripadnika mirovnih snaga svetske organizacije na teritoriji SFRJ.
1995. Albanci u Tetovu, u Makedoniji, počeli masovne demonstracije zbog odbijanja vlasti da prizna ilegalni Albanski univerzitet u tom gradu. U sukobima s policijom poginuo jedan demonstrant, dosta njih povređeno.
1999. Tokom albansko-srpskih pregovora u Rambujeu kod Pariza NATO usvojio operativni plan za upućivanje vojnih snaga na Kosovo, „Zajednički čuvar“. Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general-pukovnik Dragoljub Ojdanić, naredio jačanje borbene gotovosti jedinica Vojske Jugoslavija i preduzimanje mera za zaštitu državne granice i odbrane integriteta zemlje.
2002. Prelaskom na evro Francuska se oprostila od franka, koji je 641 godinu bio nacionalna valuta.
2003. Po nalogu haškog Tribunala, na Kosovu uhapšena tri pripadnika rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova i izručena tom sudu. Uhapšeni Haradin Balja, Isak Musliu i Agim Murtezi. Prvo hapšenje osoba po nalogu tog suda koje je obavio KFOR. Protiv Murtezija sud povukao optužnicu zbog zamene identiteta.
2003. U paničnom izlasku iz jednog noćnog kluba u Čikagu 21 osoba poginula, oko 50 ih povređeno.
2004. U 83. godini umro bivši predsednik Meksika Hose Lopez Portiljo.
2006. Oko 1.800 ljudi progutalo je blato na jednoj farmi na istoku Filipina.
2008. Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost. Do kraja 2008. Kosovo su priznale 53 države, među kojima su SAD, Australija, Avganistan, Turska, Albanija, Senegal i 20 zemalja članica Evropske Unije.
2009. U Tribunalu UN-a u Pnom Penu (Kambodža) počelo je suđenje Kaing Guek Eavi, prvom od pet lidera crvenih Kmera, odgovornih za smrt više od 1,7 miliona ljudi.
